Спасавање цивилне заштите
Чини се као да је јуче било, али ускоро ће година од незапамћених поплава које су задесиле Републику Српску, од потопа који је однио многе животе и донио огромну штету. Та штета се и данас санира и тешко да се назире дан када ће моћи да се каже да је све уништено изнова саграђено или обновљено. Жртве никада неће бити заборављене, као ни хуманост која је испливала са свих страна. И не треба.
Оно што је и годину након катастрофе остало забрињавајуће јесте чињеница да ни послије свега што нам се десило, изгледа нисмо довољно поучени прошлогодишњим недаћама. Доказ за то је (не)опремљеност многих служби Цивилне заштите. Недостатак чамаца, професионално обучених спасилаца и разне механизације која је неопходна у случају поплава и осталих природних катастрофа, проблеми су са којима и даље кубуре.
И даље градови и општине не издвајају довољно новца за опремање Цивилне заштите, у чије службе неријетко постављају људе који немају референце за те послове.
Још нису урађене процјене ризика од поплава, нити направљени детаљни планови, на основу којих би била набављена неопходна опрема. Још увијек нема ни људи, који би руковали том опремом, све и да је набављена. И још увијек се понашамо као да има времена и као да се нама ипак ништа није десило. А десило се.
А у свакој природној катастрофи која се догоди, најважнија је, како истичу стручњаци, добра организација, професионалан кадар и правовремено реаговање. Џаба чамци, хеликоптери и багери, ако нема ко њима да управља и да координира цијелом акцијом.
Циљ Републичке управе Цивилне заштите РС је како тврде, да направе професионалне тимове, који би могли да одговоре свакој ситуацији и проблему. И општинске службе кажу да им је потребна боља опремљеност, да раде на томе, али када ће све бити завршено, прецизирати не могу.
Једно је сасвим јасно - ни годину послије поплава, ми нисмо извукли поуку, већ чекамо посљедњи моменат да се покренемо. А дотле и цивилна заштита чека на спасавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
