Спас из дијаспоре
Грађанима БиХ рођаци, пријатељи и комшије који су на привременом раду у иностранству годишње у просјеку пошаљу око двије и по милијарде марака помоћи. Тако је у првих девет мјесеци прошле године вриједност ино-дознака премашила 2,077 милијарди КМ, а ако су “новчане честитке” истим темпом стизале и у четвртом кварталу 2019. године, укупна цифра, када падне обрачун, могла би достићи готово три милијарде марака.
То је озбиљна и незанемарљива сума новца, а с обзиром на велики број незапослених и мале плате у БиХ, новчане дознаке већ годинама представљају најзначајнији вид помоћи овдашњем становништву. Још када се узме у обзир да сав новац који дијаспора “упумпава” у матицу не иде путем банковних трансакција, већ да дио стиже у готовини, али и кроз разну робу, помоћ је много већа него што показују званичне статистике.
Иако званична статистика Централне банке БиХ показује да су вриједности новчаних дознака из иностранства из године у годину све веће и стиче се утисак да су наши грађани у туђини све издашнији и дарежљивији, стручњаци сматрају да вриједности ино-дознака нису за похвалу, с обзиром на масован одлив становништва из земље. Раст дознака на годишњем нивоу у посљедње двије године креће се око два одсто, што је апсолутно занемарљиво, будући да БиХ готово свакодневно напусти велики број младих и високообразованих људи који су на врхунцу радне способности. Да су ти исти млади људи остали да раде овдје, могли су много више допринијети економији БиХ него што је допринио новац који су послали из Њемачке, Шведске, Аустрије, Италије, Словеније или неке друге западне земље породици у БиХ. Поготово што се ти милиони и милијарде који стигну у БиХ махом потроше на попуњавање рупа у кућним буџетима, а не за озбиљне инвестиције.
За БиХ би било много боље ако би дијаспору гледала као доброг пословног партнера који је спреман да улаже новац у разне инвестиције јер би такви потези довели до развоја земље и домаће економије.
Појединци из дијаспоре су давно показали да је могуће инвестирати у БиХ, отворили су предузећа која годинама успјешно послују, запошљавају на десетине домаћих радника којима чак неријетко исплаћују и 13. плату по узору на иностране моделе пословања. Таквим и сличним предузећима локалне заједнице у РС и БиХ морају дати шансу за рад и развој, јер се показало да фирме са иностраним капиталом код нас и те како могу производити робу која је конкурентна на европском и свјетском тржишту.
БиХ би у наредном периоду морала више порадити на умрежавању и повезивању организација и појединаца из дијаспоре са институцијама, приватним и цивилним сектором, те грађанима БиХ. Уколико се ништа не уради н томе, помоћ дијаспоре, која је сада краткорочна, могла би изостати или се у великом мјери смањити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
