Спаљена истина
Прошло је 14 година од јесени 1995. године када су оружане снаге Хрватске, потпомогнуте Aрмијом РБиХ и ХВО-ом извршиле агресију и окупирале 13 западнокрајишких општина.
Са вјековних српских простора протјерано је више од 120.000 Срба. Послије најезде војника хашког оптуженика Aнте Готовине и команданта 5. корпуса Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића остала је пустош, спаљена и са земљом сравњена многа села и градови.
Спаљено је и уништено све што је било српско по у Хрватској опробаном систему "спаљене земље". Оне Срби који нису успјели да побјегну, "ослободиоци" из Загреба, Сплита, Вараждина, Љубушког, Бихаћа, Бужима, Цазина... су ликвидирали. Убијено је више хиљада невиних цивила.
Према подацима Центра за тражење РС, у седам западнокарајишких општина, без подручја Санског Моста, Бихаћа, Крупе.. нестало је 928 лица. До сада је пронађено и идентификовано 675, а за још 249 тијела несталих се трага. И оно што је најгоре, није извјесно да ли ће, и икада, бити пронађена и идентификована, јер су "ослободиоци" затрли све трагове злочина и "спалили истину".
И поред тога, доказа о злочинима је много. Масовна гробница у Мркоњић Граду, Гламочу, Јајцу, Петровцу, Кључу, Санском Мосту... Сасвим довољно да наредбодавци и извршиоци злочина буду процесуирани и осуђени.
Зар телевизијски снимак, који је обишао свијет у којем командант 5. корпуса Aтиф Дудаковић урла: "Ови су доље.. Наредио сам да се све запали!...Пали, пали све. Нека пали све одреда, нису били...", није довољан доказ да "правдаши" у Тужилаштву и Суду БиХ у Сарајеву подигну оптужницу против бихаћког "ослободиоца"?!
Поготово ако се зна да су иза војника 5. корпуса AРБиХ само на подручју Бихаћа, Санског Моста и Босанске Крупе, Кључа и Петровца, крајем августа и почетком септембра 1995. године остали лешеви 870 српских цивила и 400 војника и згаришта 30 српских села.
Или, зар није доказ масовна гробница у Мркоњић Граду, са 181 убијеним српским цивилом и војником и још 210 убијених жртава. Зар у документацији тешкој 40 килограма о тим злочинима, достављеној Хашком трибуналу, а потом Сарајеву, није било довољно доказа о злочинима. Није ли то још један геноцид над истином и правдом, над Србима.
Главни генератор страдања Срба у западнокрајишким општинама била је такозвана "Сплитска деклерација", која је произашла из Вашингтонског споразума, а коју су потписали највиши представници Хрватске и БиХ. Био је то организовани удружени злочиначки подухват. Од потписника те деклерације живи су Харис Силајџић и Крешимир Зубак. Само да се зна и не заборави. Наравно, Срби западнокрајишких општина никада неће одустати од тражења правде, све док кривце не буде стигла заслужена казна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
