Софија, извини
Убиство малољетне Софије Вукадин, у коју је хладнокрвно испаљен метак само неколико метара од Центра јавне безбједности у Источном Сарајеву у Палама, искоришћено је као прилика да се општинске и полицијске структуре препуцавају око тога "ко је заказао" да до ове трагедије не дође.
Општина се "прала" да економски не може издржати да улична расвјета траје дуже, а полиција да је "све учинила и ухватила убице".
О чињену и нечињењу општинских и полицијских челника најбоље свједочи чињеница да је на дан Софијиног убиства ЦЈБ био буквално празан и да се дежурни оперативни налазио иза строго затворених врата. Челници општине су искључили мобилне телефоне и нису нашли за сходно да се обрате Паљанима, иако су први требали да се нађу на услузи.
Ваљда људи отишли да одмарају од силног умног рада и недјеља није дан када их се може узнемиравати. У недјељу, на дан трагедије, кафићи су несметано радили, па чак и они који су се налазили стотинак метара од куће жалости у којој Софијина мајка и њена родбина, скрхани од бола, нису вјеровали да је цвијет из њихове куће тако бесрамно посјечен. Они су чекали више од три часа да их полиција обавијести да је Софија убијена.
И док су се полиција и општински челници, који, ваљда, у сарадњи треба да пропишу до када кафићи могу радити и да ли се у њима малољетницима може точити алкохол, препуцавали око тога ко је заказао, Софијини другари су путем друштвене мреже "Фејсбук" успјели да окупе неколико хиљада грађана на мирни протест и да укажу на катастрофалну безбједносну ситуацију у Палама.
За разлику од општинских отаца и полицијских службеника, знајући за сваки ред, са градског трга су мирно отишли до цркве да запале свијеће, а потом на мјесту гдје је Софија брутално убијена положили цвијеће.
Овој болној тишини коју су прекидали само јецаји оних које је Софијина смрт потресла нису ни били потребни полицајци. Жалосну и узнемирену колону обезбјеђивала су само три јер више и није било потребно.
Уплашени грађани Пала, не без разлога, тврде да Пале постају зона сумрака, ако се послије овог монструозног убиства ситуација не промијени.
Не буду ли сви они које и грађани Пала плаћају да раде свој посао, нашли начина да безбједност буде приоритет и за младе и за оне старије, Софијина смрт ће бити само једно у низу трагичних убистава којих није мањкало у ратним и поратним Палама, као и у Источном Сарајеву у цјелини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
