Смрт за шаку долара

Да ли су економска криза или жеља за брзом зарадом главни кривци за пристанке на најопасније послове, сложено је питање за социологе и стручњаке.

Токијска електродистрибуција "Тепко" понудила је дневницу од 5.000 долара за рад на санацији оштећене нуклеарне електране "Фукушима Даичи". Чим је вијест објављена грађани су почели да се распитују, како и на који начин отићи тамо.

Интернет форуми већ су препуни разних коментара и на којима се размјењују информације, мишљења и савјети у вези са овим послом. Да није жалосно, било би смијешно.

Јесте да је тешко вријеме, јесте да нам новца увијек фали, јесте да многи крпе крај са крајем, али људи, докле?

Баш када смо помислили да су случајеви попут служби у Aвганистану, Ираку и Ирану, гдје су за мало више новца на коцку стављани животи, сива прошлост, стигла је информација да се наши људи добровољно пријављују за посао у Либију, и то ни мање ни више него Гадафијевих "плаћеника".

Да крај не буде ту, побринули су се појединци који су спремни да за 5.000 долара раде оно што ни јапански инжењери нису могли или смјели.

Спремни су да оду у земљу, у коју су због страха од још веће нуклеарне катастрофе упрте очи цијелог свијета. Спремни су да уђу у језгро нечега на шта већина не смије ни да помисли, а камоли изговори.

Храброст или лудост, логична су питања, али прави одговор могао би да буде похлепа. Тешко је и замислити да се неко усуђује и да размотри опцију да ради било шта у близини нуклеарки, која су тренутно као темпиране бомбе.

Aли, то очигледно нашим "храбрим" појединцима није ни битно. Хонорар у доларима био је разлог да забораве на све могуће и немогуће опасности које из овог посла вребају.

Јесте да је ситуација у БиХ тешка, да се до посла не долази лако, али ризиковати живот за "шаку долара", и то у нуклеарној електрани, просто је невјероватно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.