Смркнуће и свануће

Да смо у одређеној мјери имуни на свјетске проблеме, показују економски показатељи према којима су прва два квартала ове године била врло повољна за земљу. Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је раст БДП-а у првом кварталу био 5,8 одсто, а у другом 5,9 одсто. И садашњи показатељи указују да ће сличне бројке кад је у питању раст домаће економије бити и до краја године, иако су прогнозе свјетских финансијских институција биле много лошије.

Међународни монетарни фонд у најновијем извјештају предвиђа да би економија БиХ у овој години могла порасти 2,4 одсто, а идуће године свега два одсто, што је најмањи раст у односу на земље региона. Такве пројекције ММФ-а лошије су од оних Свјетске банке, која нам је предвидјела раст економије за четири одсто у овој години.

Домаћи економисти још су оптимистичнији и сматрају да ћемо годину завршити са растом између 4,5 и пет одсто, наводећи да сви показатељи иду у том правцу. Прилив пореза на добит за око 50 одсто је већи ове године у односу на прошлу, што би на крају требало да значи и знатно већу добит.

Према ријечима привредника, за сада нема назнака великих проблема у идућим мјесецима, због чега очекују да задрже тренд раста.

Како то да БиХ, мала и небитна у глобалној бари пуној крокодила, успијева да остане на површини, питање је за анализу. А можда пак и није, и можда нас управо чињеница што смо мали спасава.

Производња у нашој земљи сама по себи је мала, па ни пад не може бити велики. Чињеница је да нам не треба ни много енергената, чије су цијене експлодирале усљед руско-украјинског сукоба и за којима ове јесени влада огромна потражња. Највећи број наших домаћинстава и даље се грије на традиционалне начине, а ако имамо нечег, онда су то шума и дрво. У оваквим кризама покаже се да је добро бити традиционалан, да не кажем старомодан. Јер, да нам требају веће количине гаса, сигурно не бисмо успјели доћи до њих, бар не у овим приликама. Када се томе дода чињеница да је електрична енергија код нас далеко јефтинија, ствар је мало јаснија.

С друге стране, Европа у великој кризи није била још од Другог свјетског рата и већина њеног становништва, али и привредника, не зна се носити са проблемима јер су навикли на благостање. У БиХ је, пак, све дијаметрално супротно. У кризи радимо и живимо већ дуже од 30 година. Навикли смо од динара правити два, пасуљ јести три дана, а знамо и читати под свјетлом свијеће. Сналажљивост народа да се прилагоди свакој прилици неминовно се прелива и на нашу привреду, којој, изгледа, бар ако је судити по ријечима првог послодавца Српске, одговарају свјетске кризе. Сва прича могла би се сумирати кроз реченицу “док свијету не смркне, нама не сване”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.