Смјене у Бијељини

Анита Јанковић-Речевић

Рекордан број заражених вирусом корона у једној локалној заједници у Српској регистрован је седмог јула у Бијељини, гдје је на “ковид 19” било позитивно чак 39 Сембераца, од чега пет здравствених радника тамошњег Дома здравља.

 Да је тај град у сјевероисточном дијелу Српске ново жариште вируса у Републици било је јасно неколико дана раније, када је корона потврђена код 12 љекара болнице “Свети врачеви”. Иако посљедња два дана у Бијељини није било заражених, лоша епидемиолошка ситуација уздрмала је функције руководећих кадрова тамошњих здравствених установа. Након што је Влада РС у понедјељак донијела одлуку да смијени вршиоца дужности директора болнице “Свети врачеви” Милицу Ловрић и на њено мјесто именује Златка Максимовића, јуче је стигла вијест да из фотеље лети и директор бијељинског Дома здравља Душко Миловановић. Одлуку о његовој смјени, коју је потребно да верификује Скупштина града, донио је Управни одбор те здравствене установе, а разлог је, према незваничним сазнањима, пропуст у раду који је довео до ширења вируса међу медицинарима.

Да ли је одлука о смјени Ловрићеве и Миловановића донесена нагло и без детаљне анализе, питање је за надлежне институције, али посматрајући ствари са стране, стиче се утисак да директори нису криви због заражавања здравствених радника, који су махом вирус покупили мимо радног мјеста. Мјесецима се јавност обасипа информацијама да је сваки појединац одговоран за себе и да свако треба да поведе рачуна о свом здрављу па онда и шире заједнице, тако да Ловрићева у контексту те приче не може бити одговорна што су се здравствени радници заразили на утакмици и током дружења у ресторану. Они који су вирус покупили на радном мјесту радили су свој посао мјесецима без предаха, а грешка и ако се поткрала, сваком се могла десити.

У прилог тој тврдњи говоре подаци да се у јеку пандемије заразило на хиљаде здравствених радника широм свијета и хероји у бијелим мантилима из Бијељине никако нису усамљени. Многе њихове колеге у Српској биле су позитивне на “ковид 19” и то ништа није неочекивано. Логично је да су медицинари, који су на првој линији одбране, најизложенији вирусу, нарочито у ситуацијама када су пацијенти неискрени, крију симптоме и контакте.

Пандемија вируса корона потпуно је изненадила цијели свијет, за нове услове живота нико није био спреман, посебно наука, која већ седам мјесеци нема одговор на “ковид 19”. Свјетска здравствена организација, у коју су упрте очи планете, не успијева да пронађе рјешење, сви се поприлично не сналазе и како онда од наших љекара, међу којима се многи са пандемијом срећу први пут, очекивати потезе без грешке.

Истина свако треба да оговара за своје грешке, ту нема дилеме, нарочито менаџери здравствених установа који имају већу одговорност, али епидемиолошка слика у Семберији током јуна била је готово па идеална. Тамошњи љекари ширењу заразе успјешно су се одупирали и претходних мјесеци, а тренутно погоршање је несрећна епизода за чији сценарио је тешко окривити некога појединачно.

Велики пројекат модернизације јавне расвјете

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана