Случај Сладојевић
Да се српске жртве протеклог рата занемарују пред институцијама БиХ, да се кривци за учињене злочине над њима не процесуирају, те да многе српске породице не знају гдје су им најмилији, нити када ће одговорни за страдања бити кажњени, зна се одавно.
Зна се и то да се, с друге стране, рјешавају само случајеви када су Бошњаци жртве, да се одговорни Срби кажњавају, те да се стално налазе различите масовне гробнице у којима су посмртни остаци припадника бошњачког народа. Поред ових познатих чињеница, веома је познато и да се међународна заједница, односно њени легитимни али и нелегитимни органи мијешају у све и свашта у БиХ. Још познатије је да их нема када је очигледно занемарена правда, поготово она према Србима.
Случај који доказује све наведене тезе је "случај Сладојевић" који је претходне седмице добио свој епилог послије 17 година. Вељко Сладојевић 1993. године у јулу је отет у Зеници, нестао је без трага и гласа. Његова породица узалудно је све ратне, послијератне и године "развијања" БиХ у демократску и транспарентну државу, покушавала да нађе њега или бар његове посмртне остатке. Претходног уторка, породица несрећног Сладојевића у Новој Били код Травника препознала је међу скелетним остацима његов мантил, а упоредо су се подударили и ДНК узорци и Сладојевић је пронађен.
Оно што је најтрагичније у свему, а уједно доказ да је ова држава увелико заказала на свом путу развоја у демократску и транспарентну, је и то што се упоредо са скелетом Сладојевића појавио и документ зеничке полиције који доказује да Сладојевић није пронађен овог љета већ оног прије 17 година, непосредно послије нестанка. Сладојевић је тада нађен, сачињен је записник, све са сликама, а онда је због нечије црне душе, поново враћен у црну земљу црне нам такве државе БиХ.
Зашто? Породица Сладојевић тражи одговор, најављују и да ће се озбиљно позабавити тражењем одговора на питање како то да 17 година нису добијали одговор на питање о нестанку супруга, оца, брата, а Федерални МУП је све вријеме знао гдје је.
Гдје су сада сви они званичници БиХ и ФБиХ који су говорили да су све жртве исте без обзира на националност. Ћуте. Црна држава и њене правосудне институције у црнини држе српске породице. Срамота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
