Слијепи колосијек

Управо овај стих вјероватно на најбољи начин илуструје тренутно стање у “Жељезницама Републике Српске”. На откачени вагон који полако, али сигурно одлази на слијепи колосијек.

Ма како чудно звучало, некада се на море ишло возом. Путовало се по Европи. Возови су “прашили” готово даноноћно. Био је један синдикат. Запослени није требало да брину да ли ће или не добити плату.

А и коверта је била подебела. Дијељен је и регрес, али и бонови за топли оброк. Живјело се. Достојанствено.

Двадесетак година и кусур касније... Сасвим друга прича. Нагомилани дугови. Плате касне. А возова...? Готово да и нема. Тек неколико “линија” са пар вагона. Што би рекао Шобић у својој пјесми - права жељезничка туга.

Бити жељезничар данас и није нешто чиме би се неко могао похвалити. И тако је годинама уназад.

Рјешења ни на видику.

С времена на вријеме се нешто покуша, али болеснику је потребна захтјевна, компликована и вишечасовна операција. Добар анестезиолог и адекватан лијек.

Дијагноза је већ годинама позната - вишак радника, лоша организација, споран менаџмент, лоше пословање...

Свега је ту помало.

И онда не треба да зачуде све чешћи протести радника овог предузећа. Па и штрајкови глађу. Још један штрајк упозорења најављен је за 1. октобар ове године.

Дио радника, чланова једног од неколико синдиката који тренутно функционишу у овом предузећу, незадовољан је игнорантским односом управе према проблемима који их муче, а посебно због колективног уговора. Истичу да су забринути и за свој статус, али и даљу судбину предузећа.

Уколико им не буду испуњени захтјеви, представници Самосталног синдиката “Жељезница РС” најављују и радикалније мјере.

Будући да у овом предузећу има пет, десет, петнаест синдиката, вјероватно више нико ни не зна колико, једни су одлучили да подрже овај штрајк, други не. А исти хљеб једу.

Има ту и политике. Вјероватно и страха од губитка посла јер се често може чути - добро је, може и горе.

Из управе предузећа мук! Без коментара.

Као да не виде да воз иде ка слијепом колосијеку из којег неће моћи изаћи. Машиновођа је, изгледа, заспао. А и скретничар је отишао на пиво.

И што би рекао Шобић: “Све ми ово личи на откачени вагон, не знам да ли ће по нас икад доћи ико”.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.