Сламка спаса

 Милијана Латиновић
Сламка спаса

Традиционално, становницима БиХ су и у прошлој години рођаци, кумови и пријатељи из иностранства послали више од двије милијарде марака.

Прецизније, за девет мјесеци 2022. године на име новчаних дознака из иностранства у земљу је стигло 2,616 милијарди марака, што је за чак 376 милиона КМ више него у истом периоду годину раније.

Уколико су новчанице истим темпом стизале и у посљедњем лањском кварталу, нема сумње да је сламка спаса лани премашила три милијарде марака. Коначну рачуницу даће Централна банка БиХ у идућим мјесецима.

Новчане дознаке из иностранства годинама су најзначајнији вид помоћи становништву БиХ. Ако узмемо у обзир велики број незапослених, плате и пензије које су за већину мале и не могу да испрате инфлацију, помоћ из дијаспоре је и више него добродошла.

Ако се при томе узме у обзир да сав новац који дијаспора шаље кући и не иде преко банковних рачуна, већ да много тога стиже у готовини, али и кроз разну робу, коначни бројеви су далеко већи од оних које показује статистика финансијских институција.

Како се вриједност новчаних дознака из године у годину повећава, утисак је да су наши људи у иностранству заиста широке руке. Међутим, сигурно би њихов допринос био далеко, далеко већи да су остали да раде у својој земљи. Много је оних који су прошлих година трбухом за крухом спаковали кофере и отишли преко гране.

Да су којим случајем умјесто у Њемачкој, Аустрији или Словенији остали да раде у БиХ, сигурно би њихов допринос домаћој економији био много већи. Милијарде које стижу из дијаспоре махом се троше на попуњавање рупа у кућном буџету.

Није тајна да је наше друштво потрошачко. То потврђују дознаке, али то потврђује и задуженост у микрокредитном сектору која је из године у годину већа. Највише расту ненамјенски кредити које грађани такође узимају како би плаћали рачуне, напунили фрижидер или измирили неке друге текуће обавезе.

Много би боље било када би на дијаспору гледали не као на сламку спаса, већ потенцијалног инвеститора, пословног партнера, који може да отвори неку фабрику у БиХ и тако запосли стотину радника. 

Појединци из дијаспоре су давно показали да је могуће инвестирати у БиХ, отворили су предузећа која годинама успјешно послују, запошљавају на десетине домаћих радника.

Таквим предузећима локалне заједнице у Српској и ФБиХ морају бити савезници за раст и развој. 

Јер како пословица каже: “Дајте човјеку рибу и нахранили сте га за један дан. Научите човјека да лови рибу и нахранили сте га за цијели живот”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана