Скупо, скупље, најскупље
Раст цијена основних животних намирница и енергената горућа је тема свих ових мјесеци и највећа брига грађана јер са сваким одласком у набавку стиче се утисак да потрошачка корпа поскупљује на дневном нивоу.
А поскупјело је све, баш све, од игле до локомотиве.
И ту није крај. Цијене ће, према најавама упућених, наставити да расту. Ко зна гдје је граница? Они који се мало боље разумију у тржишна кретања и калкулације кажу да цијене никада више неће бити као што су биле.
По свему судећи нека нова “нормалност” је поново пред нама. Литар горива по цијени вишој од три марке, литар уља који увелико премашује пет и кифла од пола марке... само су једна слагалица тог новог нормалног са којим ћемо, хтјели или не, морати да научимо да живимо.
Избора свакако немамо, јер кад је обичан смртник одлучивао о било чему. Ријетко, или готово никада. Па тако ни сада грађане не пита нико могу ли њихови новчаници издржати све таласе кризе и поскупљења, игре свјетских играча који нам кроје судбину.
Раст цијена је главна тема и у сусрет највећем хришћанском празнику, јер поскупљења нису заобишла ни васкршњу трпезу која ће по свему судећи бити дупло скупља него лани.
Након брашна, уља и меса уочи Васкрса скочила је и цијена јаја без којих је празнична трпеза незамислива. Картон јаја, од продавнице до продавнице кошта од осам до десет марака, док су домаћа још и скупља и по комаду коштају 0,50 КМ.
И док се ниже скупо, скупље и најскупље празнична радост остаје у сјени калкулација да ли ће у кућном буџету бити довољно новца за све што је потребно. Калкулишу и они који имају двије плате у домаћинству, а камоли радници на минималцу или пензионери са најнижим пензијама које нису довољне ни за лијекове и рачуне, а камоли за било шта друго.
Једино добро у овом мору поскупљења и поремећаја на тржишту, ако се уопште може тако рећи, јесте то што су поскупљења из јавног медијског простора и генерално из наших живота поприлично истиснула корону о којој готово нико више не прича. До када ће бити тако? Тешко да би ико могао дати прецизан одговор на то питање, али једно је сигурно, до неке нове кризе која ће се натоварити на леђа радничке класе.
Међутим, има и оних који немају бриге са цијенама, а то су они који воде ову напаћену земљу и који тренутно, по свему судећи, имају преча посла јер су у октобру избори, а борба за фотеље одувијек је била број један на њиховој листи приоритета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
