“Скромни” парламентарци
За већину становника БиХ први дани у мјесецу представљају оно вријеме када се сједа за сто, узимају папир и оловка и сабирају трошкови, који се потом одузимају од плате, а са оним што остане чека се почетак идућег мјесеца.
И тако изнова из мјесеца у мјесец, а док спајају крај са крајем из различитих организација стижу подаци о “скромним” платама оних које су сами изабрали.
A подаци су, ако се узме у обзир цјелокупно стање у земљи, мало рећи за невјерицу. Јер, како другачије примити вијест да су бх. посланици и делегати лани, у години без буџета за БиХ, мјесечно примали и до 6.000 марака и да су у том истом периоду постигли убједљиво најгоре резултате рада у поређењу са колегама из Србије, Хрватске и Црне Горе.
Парламентарци, према подацима Центра цивилних иницијатива, просјечно мјесечно примају од 5.000 до 7.500 марака, а сви знају да са друге “обичне” стране БиХ просјечна плата није достигла ни троцифрени број, а да реалност указује и да је много оних чија примања не прелазе ни 500 КМ.
И каква се слика добије када се упореде мјесечна просјечна примања обичних грађана и парламентараца, међу којима има и оних који се за годину “рада” нису удостојили да поставе ниједно питање, а камоли покрену иницијативу?
Чињеница је да су и посланик и делегат занимања која имају своју цијену, али исто је и чињеница да та занимања тренутно имају много високу цијену за услове који владају у БиХ, чему у прилог иду поређења са примањима парламентараца у региону.
Парламент БиХ усвојио је лани само 12 закона, а тај рад парламентарци су наплатили “ситних” пет милиона марака и тако доспјели на врх табеле као најплаћенији у окружењу.
Мада, истина је да дијеле прво мјесто са колегама из ФБиХ који су недоласке на сједнице “наплатили” исто пет милиона марака.
Или са њима можда може да се пореди и Савјет министара БиХ са 25 усвојених закона или пак Влада ФБиХ која је прошлу годину посветила “кадровској политици” зарад проблема обичних смртника.
Хиљаде марака које мјесечно лијежу на рачуне парламентараца у односу на неколико стотина марака које примају обични грађани, намећу једно питање, да ли ту нешто није у реду?
Одговор је да ништа није у реду и да се хитно мора нешто предузети о том питању. Да се разумијемо, парламентарци имају право на плату и одређене накнаде, али у границама нормале.
Хиљаде марака мјесечно не смију да буду бачене на нерад!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
