Шкоро, држ’ се ти тамбуре...

Свој наступ на загребачком Тргу бана Јелачића украсио је громогласним најавама да од Србије и Црне Горе треба наплатити ратну одштету као и да у Београду треба наћи архив о Јасеновцу како би на видјело наводно изашла истина о највећем концентрационом логору на Балкану током Другог свјетског рата.  

Као и код већине његових претходника или кандидата за предсједника Хрватске кампања се заснива на националистичкој реторици а све је усмјерено на то ко ће више да покаже мржње према Србима и Србији. Било би добро и да је то само обична реторика али што је најгоре у Хрватској без срама говоре оно што заиста мисле.

Ето Шкоро би да наплати ратну одштету од Србије и Црне Горе. Није познато на основу којег документа или које пресуде па макар и онако пристрасног Хашког трибунала који је слободом наградио његове сународнике Анту Готовину и Младена Маркача за протјеривање 250.000 Срба, иначе хрватских држављана. Имају ли протјерани право на какву одштету?

Заборавио је Шкоро да је држава Хрватска била агресор на Републику Српску и још неке дијелове БиХ, а то је и званична пресуда оног истог трибунала. Није се изјаснио да ли је спреман да плати оштету за све злочине и оно што су направили ХВ бојовници у БиХ. Мркоњић Град због девастације и ратног пустошења као и његови становници који су изгубили своје најмилије жељно чекају да од званичног Загреба наплате сву материјалну штету и претрпљени бол. Слично ишчекују и становници Брода, Козарске Дубице, Новог Града који су били бомбардовани са оне стране Саве а познато је да су јединице хрватске војске прве починиле злодјела у Сијековцу, на Купресу и у требињском залеђу. На основу документације и пресуде о удруженом злочиначком подухвату и за подручје Херцеговине, Шкоро би, ако се докопа предсједничке позиције могао да завуче руку у државни трезор и плати одштету, када се већ за њу закачио.

Рецитатор са тамбурицом и славонским шеширићем не испушта ни Јасеновац из уста. Он би, каквог ли лицемјерја, прво да узме архив из Београда о том стратишту а затим да се "помоли за опрост онима који су злочине чинили". Прије неколико дана је рекао да би Јасеновац ваљало и прекопати. Да ли је мислио на архив или буквално трагање за костима страдалника највећег концентрационог логора на Балкану није јасно, али није ни битно јер би са пијететом према 700.000 жртава морао да говори о том стратишту.

И зато  држ’ се, ти Шкоро, тамбуре и мелодично рецитуј јер ти ни пјевање није јача страна. Помоли се за себе и своја размишљања јер не вјерујем да би и сам папа лично опростио гријехе Максу Лубурићу, Андрији Артуковићу и другим јасеновачким кољачима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.