Школско звоно

И за то смо сви криви подједнако. Веома много брачних парова одлучује се за једно или двоје дјеце максимално, млади чекају идеалне услове како би ступили у брак, док надлежни не воде рачуна о људима у руралним подручјима, осим у предизборним кампањама када вјерују да су десетине метара асфалта довољне да придобију њихов глас.

А то је тек почетак проблема. Лоша је демографска слика у Српској, посебно поражавајућа у сеоском подручју, а млади су најчешће принуђени да напусте вјековна огњишта и помјере се ка већим градовима или, што је још поразније, у иностранство.

Школе су нам све празније, одјељења је све мање, а оно што донекле радује јесте податак да неће доћи до затварања подручних школа идуће године.

Живот у руралним дијеловима Српске није нимало лак, посебно у оним крајевима гдје су и даље лоши путеви, те на великим надморским висинама гдје владају сибирске зиме.

У Српској имамо 99 подручних одјељења до пет ученика. И они су нам важни, ништа мање него ђаци који живе у великим градовима и који похађају централне школе. Макадамски пут, снијег који зна да се задржи и мјесецима, лош интернет, али и удаљеност од градске вреве и ужурбаности свакодневица је ових људи. С друге стране, од малих ногу, оно мало што их је остало, труде се да из свега извуку максимум.

А није им остало пуно, осим јаке воље и сентименталне повезаности са мјестом рођења, гдје нажалост с обзиром на све околности остају само најхрабрији. Међутим, да би и у руралном подручју било знатно више људи, мора се укључити држава и свакако локална заједница. Ипак, ови који су се одлучили да ту опстану, подручна одјељења им дају сигурност и велику олакшицу, како родитељима тако и дјеци. Мјешовита подручна одјељења имају добру и лошу страну медаље.

Лошија страна медаље јесте то што раде у мањим, најчешће слабије опремљеним учионицама, гдје се у већини случајева зими грију на шпорет или пећ, гдје немају ни фискултурну салу, а некад буду и усамљени у школској клупи и свом одјељењу. Свакако, имају и одређене предности. Учитељ може индивидуално да посвети више пажње ђацима, те их спреми за оно што касније предстоји у животу, а то је борба. А боре се и њихови родитељи да остану на својим вјековним огњиштима, како би радили и дјеци обезбиједили безбрижно одрастање.

Подручна одјељења су родитељима велика погодност како не би били изложени додатним трошковима у виду организације превоза, али и дјеци јер би били приморани да до најближе школе путују и до 20 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.