Школовање за биро

Сваке године се изнесу и подаци о дефицитарним занимањима, о пословима у којима постоји највећа шанса да се брзо дође до радног мјеста, подаци о томе који су радници заиста потребни нашим послодавцима. И шта се дешава? Ништа. Или, да не будем баш превише оштра, веома мало.

Ко је одговоран и како је могуће да се тако нешто дешава? Тешко питање.

Али, најбоље је кренути од почетка, у овом случају од школа. Већ у основним и средњим школама требало би више промовисати дефицитарна занимања. Не кажем да се то не чини и сада, али очигледно - недовољно. Младим људима се мора јасно указати на стање које влада на тржишту рада и који радници су послодавцима потребни, а који не.

Треба им и показати каква је ситуација на бироима, да би већ тада видјели да постоје армије и армије незапослених, који већ годинама чекају на запослење, можда баш са том средњом школом или факултетом на који су они наумили да се упишу.

Други корак су факултети. Крајње је вријеме да све високошколске установе, од јавних до приватних, престану да "штанцају" дипломе као на траци. Ружно речено, али тако је.

Немогуће је да се сваке године уписне квоте не смањују или, ако се смање, онда је то за 0,01 одсто на оним студијским програмима које су похађали сада најбројнији на бироима.

Трећи корак је на самим тим младим људима, који морају да се запитају шта желе и колико су њихове жеље реалне.

Ниједном друштву, а поготово не нашем, не требају сваке године хиљаде и хиљаде нових економиста, правника или филозофа, док нам са друге стране недостају наставници математике, физике, техничког образовања, инжењери из разних области, мајстори, занатлије…

За та радна мјеста се сваке седмице безуспјешно расписују конкурси, јер нема ко да се на њих јави. А и како ће, када су сви, ето, економисти, разни менаџери, правници и филозофи, који имају диплому, али немају гдје да ту диплому уз биографију и приложе…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.