Школовање и тржиште рада

Основци би најрадије да буду гимназијалци, а средњошколци правници, економисти, дифовци, социолози, филозофи, евентуално доктори.

У складу с тим и бирају школе које ће похађати, најчешће не размишљајући да ли то што желе на крају, по окончању школовања, могу и да раде.

Анализа Завода за запошљавање РС показала је да су у оквиру ССС послодавцима најпотребнији финансијски радници и економски техничари, текстилци, здравствени радници, угоститељи, електричари и енергетичари.

Истина у електротехничку школу се уписује доста ученика, али мало ко од њих с намјером да буде електричар, већина их сања о доброј заради прије свега у подручју информатике.

Текстилна индустрија годинама муку мучи да нађе школован кадар за ту област, чак и уз стипендије, мало коме од основаца пада на памет да иду у ову школу, а у томе имају и подршку родитеља.

И они који крену у Медицинску школу, у већини настављају школовање, па и овог кадра са ССС мањка.

Што се тиче високообразованих, послодавцима су најпотребнији  професори математике, физике, српског језика и разредне наставе, те финансијски радници и економисти и доктори.

Да су природне науке област за коју се мало средњошколаца интересује показују катедре на природно-матаматичким факултетима гдје се посљедњих неколико година уписује убједљиво најмањи број студената.

Послове професора математике неријетко обављају они који су завршили друге факултете, а током студирања имали су више предмета из математике. За физику је већ теже наћи професора.

Све ово ипак не тјера родитеље и дјецу да размисле када одлучују “шта даље”.

Сви се воде причом “биће посла”, “факултет је факултет”, “боље нека било шта, него ништа, заврши”...

Управо због оваквих ставова данас на бироу имамо више од 142.000 незапослених, од којих је њих чак око 39.000 млађе од 30 година. Вријеме је да се они пред којима је одлука “шта даље” замисле, размисле и на прави начин одлуче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.