Школовање чиновника

Да тај идеални сценарио често не пије воде јасно је свима, а најбољи примјер су институције у којима сједе и они који тек треба да уче.

Одавно је познато да су заједничке институције на нивоу БиХ идеално мјесто за "ухљебљење" родбине и пријатеља са свих страна, јер се често за мало или нимало посла за награду добију мјесечно двије или три просјечне плате у овој земљи. Армија чиновника надалеко је позната као организована потрошачка машина која годишње списка милионе марака. Иако би они који конкуришу на мјеста у администрацији требало да посједују потребна знања и дипломе, велики број њих долази без подлоге у угодне фотеље и тек тада крећу да се школују. Наравно, о трошку државе.

Далеко од тога да човјек не треба да учи док је жив, али неке основе ипак морају да постоје. Посебно за људе који сједају у институције и који по логици својим знањем треба да дају вјетар у леђа институцији у којој раде. Међутим, институције на нивоу БиХ и они који раде у њима су посебна прича. Њени актери уче текст тек када изађу на премијеру. Можда и касније. А буџет то трпи и сви плаћамо шминкање њихових биографија. Када то и успију и о државном трошку се дочепају докторских, магистарских и других звања обично напусте администрацију у потрази за још боље плаћеним пословима. Дакле, када се све сабере и одузме корист имају само они, а штету држава.

Колика је штета показују ревизорски извјештаји. Порески обвезници годинама дају хиљаде марака за школовање и усавршавање службеника у заједничким институцијама, а из буџета им је плаћена чак и литература. Она је само прошле године коштала око 200.000 марака. Намеће се питање гдје су те силне књиге, ко их чита и шта имамо од свега. Службеници на нивоу БиХ недавно су оцијењени слабом тројком. Очигледно су били лоши ђаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.