Школа

Све мање уписаних школараца и гашење сеоских школа доказ су да нас је бијела куга одавно захватила. Ове године уписано је скоро 1.000 ученика мање у односу на 2008, када их је било 10.831, а данас их је свега 9.901. Најмање ученика у основне школе се уписује у мањим општинама. Најгоре су прошли Хан Пијесак, Берковићи и Вукосавље, гдје ће бити чак око 45 одсто мање ученика у односу на прошлу годину.

Због малог броја ђака гаси се све више сеоских школа и одјељења. Алармантан је и податак да је од 2009. затворено око 50 петоразредних подручних одјељења. Ове године затворена је једна подручна школа и 191 одјељење. Осим тога, ниједан ученик није уписан у 64 подручна одјељења, док је у 61 уписан само по један ученик.

Све нам то показује да нас је све мање и мање. Не можемо а да се не запитамо какву слику можемо тек да очекујемо за десетак година, ко ће сједјети у клупама?

Каква је будућност Републике Српске ако ће у њој бити све мање дјеце и младих? Умјесто да се граде нове школе и пуне ђачке клупе, оне се редом празне и гасе...

Стамбене олакшице за младе брачне парове, подстицање наталитета, борба за бољи живот сваког младог човјека, који сутра треба на својим плећима да понесе развој земље, из неке су друге приче...

Осим тога, и они који су се у овим тешким временима и одлучили за потомство, сваке године су на све жешћем удару поскупљења. Узмите у обзир само колико кошта комплет књига за ученика основне школе, а о осталим потрепштинама да се и не говори.

Дјечији додаци не могу да покрију ни минимум ових потреба.

Свако од нас треба да се запита, ако се већ о томе институционално не размишља довољно, шта урадити да нам школе не остану празне.

Криза јесте, али за рјешавање овог проблема требало би да се нађе воље, времена и новца. У супротном, неће се гасити само школе, већ и комплетна домаћинства, а онда ће већ бити касно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.