Школа 21. вијека

Валентин Кулето

План и програм школе 21. века мораће да подржи активно, аутентично и ангажовано учење, ослањајући се на технолошке иновације које дубоко утичу на наш свакодневни живот.

Предавачи често мисле о плану и програму као ограниченом на академске циљеве у оквиру садржајне области, односно књиге и материјале за учење. Како тврди Роналд Дол, план и програм је укупна сврсисходна активност која се одиграва унутар учионице. Ради се о процесу, како Дол каже, по којем ученици стичу знања и разумевање, развијају вештине и мењају ставове, преференце и вредности под покровитељством школе.

Постоји шест кључних карактеристика за план и програм 21. века:

  • Инсистира на сарадњи и заједници
  • Базира се на аутентичности и релевантности
  • Подстиче алатке, ресурсе и методологију из реалног света
  • Користи бројне стратегије учења
  • Нуди богат садржај уз контекст 21. века
  • Повезује школу са спољним светом

Тимски дух

Успешни радник 21. века неће имати само индивидуална знања и вештине, већ ће умети да сарађује и ради са другима. Школа будућности ће управо инсистирати на раду у тимовима и малим групама. Резултати бројних студија указују да је заједничко учење продуктивније од индивидуалног.

Сарадња у групи се базира на:

Позитивној међузависности - члановима тима је јасно да могу успети само ако раде заједно. Узајамном охрабривању - пре него да се такмиче, сарадници се подржавају, помажу једни другима и упућују конструктивне критике. Личној одговорности - иако је успех колективан, сваки ученик је лично одговоран за део посла који он обавља. Развоју интерперсоналних вештина - током рада, сарадници се уче разним улогама и комуникацији у оквиру малих група. Међусобном оцењивању - чланови тима евалуирају свој допринос и допринос сарадника.

Ученик који се пита о смислу градива

Ученици ће бити мотивисани за рад уколико су активно укључени у задатке који имају значење и значај. Уместо да само вежбају, њима су неопходни задаци који ће имати вредност и публику ван школе. Ноел Ентвистл инсистира на тзв. стилу потпуног или стратешког учења, које се базира на повезаности знања. Уместо да само добију оцену, ученици се охрабрују да сами потраже смисао усвојеног знања за њих. Потпуно учење је тако потпуно подучавање за реалне изазове који их очекују након завршеног образовања.

Знање које се некога тиче

Алатке и методологије које се користе у образовању морају да буду аутентичне, из стварног света. Зато је неопходно да и професори уче, пре свега да ли садржај који они преносе ученицима има примену у реалном животу.

Нови адути у рукаву

Најбољи професори су они који примењују бројне стратегије у учењу, у зависности од садржаја који предају. Истраживања су показала да су ученици код професора који користе симулацију били успешнији од ученика оних професора који нису упознати са технологијом.

Дубина, а не ширина

Свет у 21. веку је сложен, слојевит и противуречан; ученици морају да овладају богатим садржајима да би могли да разумеју такав свет и да у њему делују. Зато је неопходно ученицима додељивати мултидисциплинарне задатке, за чије решавање су неопходне ефикасне вештине и флексибилно знање, које се може применити у различитим ситуацијама. Врхунски циљ је да ученици освесте властити процес учења, тј развију метакогницију.

Постоји свет ван учионице

Средња школа 21. века је отворена према спољашњем свету и са њим у вези. Када ученици увиде да оно што они раде има веће ефекте од простог освајања оцене, биће више мотивисани и охрабрени за рад.

Валентин Кулето

(Декан школе струковних студија за Информационе технологије (Београд)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана