Скандал у Сребреници

Србима је, најновијом забраном одржавања активности у оквиру манифестације "Петровдански дани Сребренице" то онемогућено, тако да ће у свијет, по ко зна који пут, нажалост, отићи само слика о страдању једног, бошњачког народа.

Под паролом да свјетска јавност не смије сазнати истину о страдању на Петровдан 12. јула 1992. године, када су муслиманске снаге из Сребренице предвођене Насером Орићем, на један од највећих православних празника, убиле 69 српских душа у селима Залазје, Сасе и Биљача, чини се све да се страдање Срба заташка.

Чињеница да још нико није одговарао за злочине над Србима у и око Сребренице, указује на двоструке стандарде правосуђа БиХ, које, имајући у виду најновију забрану, отворено показује да је неважно све друго, што се десило прије јула 1995. године.

Заборавља се да је жртва жртва и да она нема име, презиме и националност. На подручју Сребренице убијани су људи и српске и бошњачке националности. Њихове породице имају право на обиљежавање годишњица и организовање пригодних манифестација.

Ко то може да спријечи? Зашто се годинама послије рата, води мирни рат у којем се жртве једног народа величају, а другог минимализују.

Зар истина о страдању српског народа може да угрози неку другу истину?

Зар немају сви, па и сребренички Срби, право да достојанствено одају помен својим најмилијим?

Овај примјер треба само да ојача све српске пориве да права истина о Сребреници коначно угледа свјетлост дана и да вапаји породица српских жртава за задовољењем правде не остану узалудни.

Скандали у дане када се организују манифестације у знак сјећања на страдања требају изгледа само онима који немају никакве везе са оним што се у Сребреници дешавало тих дана 1992. и 1995. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.