Сизифов посао
БиХ још неколико корака дијели од дана када ће бити навршене пуне три деценије од када је потписан Дејтонски мировни споразум, који је прекинуо рат и поставио нови темељ на којем почива ова балканска земља.
Већина дана, мјесеци и година, од тада па до данас, протекла је у вербалним сукобима и слању отровних стрелица између представника три народа који су остали да живе под овим дијелом неба, градећи поново своје домове и радећи да би успјели да се изборе за нови живот на порушеним темељима.
Добар дио њих је окренуо леђа овој земљи јер није видио будућност за себе и своје унутар њених граница, спаковао кофере и кренуо на пут ка бољим државама у којима се чини да је бит политике борба за економију, плате, привреду и социјална давања онима којима је то, из ових или оних разлога, једина “зарада”. У БиХ то није приоритет.
Превише је времена протекло узалуд, у тјерању ината оним другима и истрајавању да у миру буде добијено оно што се није успјело у рату.
Три народа, три истине, три циља и три разлике. Од почетка до данас. У том лавиринту испаштао је и испашта онај обичан човјек којем је свега одавно преко главе, који се гуши у кредитима како би прехранио породицу, чија је жеља да овдје, гдје је рођен и гдје је одрастао, може да живи пристојно од своје плате, школује дјецу, испраћа родитеље након дугог радног вијека у заслужену пензију. А не да они постају још један терет на леђима.
Политика и фантазије на том пољу су, нажалост, заузели сва водећа мјеста. Умјесто да смо се држали оквира и надлежности које су нам дате, умјесто да смо радили заједно на економији кад већ морамо заједно да живимо, неки су одлучили да, ипак, треба стално држати страх и ширити мржњу међу народима. И зато смо овдје гдје јесмо. Три истине ће увијек бити. Нема тог бога који ће то промијенити. За једне ће увијек 1. март бити дан када се слави, а за друге дан када се тугује у тишини.
Стални покушаји мајоризације БиХ од стране Бошњака не иду никоме ни у прилог ни на добро. Мора се коначно научити да постоје Република Српска и ФБиХ и да се на нивоу БиХ координише на свим активностима. Тек када и једна и друга страна кажу “да”, може се кренути са датим послом. Све друго и на друге начине неће изаћи на добро, а то не треба никоме. Посебно не нама овдје, али ни Европи ни Америци, никоме, јер не требају варнице никада око бурета барута.
Суживот у БиХ, посебно у условима појединих политика и жеља које стално враћају у прошлост и потпирују нетрпељивост, није нимало лак посао. За то је доказ јучерашњи дан. Нека свако ко је починио злочине одговара за њих, на свим странама. Нека тај дио проблема буде остављен у руке правосуђу, а данашњи политичари нека се окрену будућности и економији. Само тако ће и имати у шта да се куну и одају почаст онима који су се изборили за слободу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
