Сива економија

Тако данас имамо прилику да видимо празне фондове, огроман број радника који су пријављени на минималац или уопште нису пријављени, велики број послодаваца који редовно измирују све обавезе према запосленима и држави и који на тај начин долазе у потпуно неповољан положај у односу на оне који раде мимо закона.   

Истраживање које је спровела Унија удружења послодаваца РС показало је да су високи намети један од кључних узрока сиве економије. Не треба заборавити да су у јеку кризе, 2011. године, у Српској повећане стопе пореза и доприноса и да бројна упозорења привредника и економиста да ће то изазвати озбиљне проблеме, како у функционисању самих предузећа, тако и у буџетима, није утицало на представнике власти да ту одлуку промијене. Сигурно је да је то био додатни подстицај предузећима, која су и без тога грцала у дуговима, да се окрену сивој зони. Неки су одјављивали раднике па их потом пријављивали на минималац или их уопште нису пријављивали, а неки су их једноставно само отпуштали јер нису могли да измирују нагомилане обавезе.

Иако привредници од тада непрестано инсистирају на смањењу намета, ништа се примијенило није. Пореске стопе и даље су исте, а мимо њих привреда је оптерећена и бројним другим наметима. Очигледно је да повећање пореза и доприноса није дало жељени ефекат и да би можда требало размишљати о другим рјешењима. Мањи намети и много чешће контроле и оштрије казне за оне који крше закон можда би могли да дају боље ефекте. Нема сумње да би и са мањим пореским стопама многи покушавали да заобиђу закон, али би ту до изражаја требало да дођу контролни органи.

У садашњој ситуацији, када они који крше закон пролазе без адекватних казни, стиче се утисак да се и они који раде по закону стимулишу да пређу на ону другу страну, а у свему томе најгоре пролазе радници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.