Сит гладног не разумије
За 18 година на рачунима политичких партија у БиХ завршило је више од 335 милиона марака из буџета свих нивоа власти, а судећи према (не)урађеном за непуне двије деценије, и више је него јасно да је тај новац узалуд бачен.
И није то први, а сигурно ни посљедњи пут да се они који ведре и облаче у БиХ расипају новцем. Тако је одувијек.
А шта је све могло бити урађено за толике милионе?! Колико је школа, вртића и здравствених установа могло бити изграђено?
Могло је, али су очигледно приоритети мало другачије посложени. Да је тако, свједочи и посљедњи апел једног хуманитарног удружења из Источног Сарајева које је морало да обустави испоруку оброка на адресе 60 корисника јер нема новца. Да би нахранили социјално угрожене, мјесечно им треба седам и по хиљада марака, а на рачуну тренутно немају ни 500. Нису они једини. Колико смо само пута, усљед енормних поскупљења основних животних намирница, у протеклом периоду видјели апела јавних кухиња широм земље да су им неопходне намирнице за топле оброке.
Да ли су ти апели иједног тренутка дотакли ове што су у вјетар бацили 335 милиона марака? Наравно да нису. Част изузецима.
А простом рачуницом, само поменуто удружење које је обуставило испоруку оброка јер нема новца снабдијевало би своје кориснике скоро четири године с толиким милионима.
И ко зна шта је све у овој земљи могло бити урађено с толиким милионима. Али није. И даље видимо оне који оброке, нажалост, траже по контејнерима, вишечлане породице које немају ни основно, а камоли да дјецу спреме за школу, бројне повратнике који у 21. вијеку једва да имају кров над главом, док им је струја мисаона именица.
И даље је у овој земљи милион проблема, и инфраструктурних и свих осталих, али то забрињава само ријетке.
Досјете се тих проблема и ови који су спискали више од 335 милиона марака за 18 година, али само у изборним годинама.
Тада је свака мјесна заједница, сваки сокак и сваки мјештанин битан. Али само из једног разлога. Битан је јер се од њега за сваки метар асфалтираног пута очекује глас на изборима. Само због тога.
А то што су његова дјеца годину раније блатњавим сеоским путем пјешачила до школе и да ли су имала марку за ужину, кога то брига. Ионако сит гладног никада разумио није.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
