Сиротињу нема ко да лијечи

Ово стање сигурно произлази из ниских плата и лоших услова рада јер је на Западу, гдје нам млади љекари одлазе, за добре стручњаке одријешена кеса, док се код нас мјесецима натеже о повећању минималне плате.

Највећу цијену платиће управо најсиромашнији јер они немају новца да се лијече у приватним клиникама па им преостаје јавни здравствени систем, који муку мучи са кадром.

Кључни фактор који раднике свих струка тјера да срећу потраже под туђим небом свакако јесу ниски приходи, а у случају бијелих мантила то је и недостатак поштовања према значају њиховог посла. Статистика говори да Републику Српску сваке године напушта све више медицинских радника. Иако су финансијски разлози углавном на првом мјесту, истраживања показују да постоје и други фактори који тјерају здравствене раднике из Српске, што изазива забринутост грађана који размишљају како ће их и ко лијечити у будућности.

Поред финансијских услова, многи љекари истичу да проблем лежи и у самом систему здравства у Српској, који не може адекватно да одговори изазовима здравствене заштите и не може се упоредити са системима у земљама ЕУ. Ово је кључна хипотеза која указује на дубоке структуралне недостатке у организацији здравственог система.

Лоше плате љекара нису само питање финансијске стабилности појединца, већ имају дубље посљедице на цијели систем здравствене заштите. Недостатак адекватне накнаде демотивише људе да остану у професији, а они који одлуче остати често то раде под притиском, недостатком ресурса и преоптерећењем. Осим тога, постоји значајан дисбаланс у политици запошљавања и уписа у медицинске школе. Док год се не ријеши ова неравнотежа између броја запослених љекара и потреба примарне здравствене заштите, суочавамо се с недостатком квалификованих медицинских радника. Без адекватних мјера које ће адресирати основне проблеме, ризикујемо да се одлив здравствених радника и даље настави, што ће имати озбиљне посљедице.

Слично стање одражава се и у другим секторима, гдје су радници принуђени да остану активни и након пензије. Тако у угоститељству, често сусрећемо конобаре који су већ у пензији, а на грађевинама видимо људе од 65 година и старије, јер једноставно морају радити - немају другог избора, посебно јер су пензије недовољне за достојан живот. Све су то посљедице ниских плата и лоших услова рада. Мале плате су не само узрок финансијске нестабилности, већ ограничавају могућност пензионера да уживају у заслуженом одмору.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.