Сиромаштво као тешко бреме

Многи од њих остварују право на одређене врсте помоћи, које и користе, али и оне тешко успијевају да их подигну са дна јер им, у њиховим условима, не могу омогућити ни основне услове за живот.

Анализа Центра за истраживање и студије "Геа" показала је да на име накнада и социјалних програма доста новца одлази на адресе оних који због статуса имају право на њих, али и да је то додатно продубило јаз између богатих и сиромашних.

Свако од нас познаје у свом окружењу некога ко живи од помоћи и исто тако зна да му она није довољна. Рецимо, шта нека особа са потешкоћама у развоју или онај ко је неспособан за рад игром судбине, има од 80 или 160 марака помоћи мјесечно ако нико из његове куће не може да пронађе посао? Да ли могу да живе од тога? Да купе намирнице, лијекове и друге ствари како би живјели нормално?

Да ли та помоћ њима исто значи као некоме ко има посао, ма какав он био? Не, али то не значи да и тај чија је радна књижица код неког послодавца не треба да оствари права која му припадају.

Социјалних случајева је, нажалост, много око нас. Сваки од њих има своју причу, бол и животну патњу, а из дана у дан све је више оних којима су контејнери ресторани и бувљаци. Времена су тешка, а посљедице рата се још осјећају на многим пољима и многим домовима у овој земљи.

Да би се ситуација окренула у корист оних којима је помоћ и најпотребнија, неке ствари се морају промијенити и поставити на другачије темеље.

Мора се преиспитати ко шта има и ко колико још добија на име одређених остварених права. И ту не смије бити љутње већ само равноправности и солидарности.

Некоме ће и једна марка значити као 100, док ће некоме и 100 изгледати и значити као само једна више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.