Широм отворене границе
Небрига државе и неспровођење мјера заштите домаће производње довели су аграр у БиХ у лоше стање, а пољопривредници упозоравају да их нелојална конкуренција из Европске уније и отворене границе полако али сигурно вуку на дно са којег тешко могу да испливају.
Иако се годинама прича о увођењу заштите домаће производње, власти на нивоу БиХ још нису донијеле ниједну заштитну мјеру која би бар мало олакшала рад вриједним и поштеним пољопривредницима.
Воћари, сточари, мљекари, повртари и ратари истичу да више немају чему да се надају ако мјере не буду хитно уведене, напомињући да су сламке за које су се, попут дављеника, хватали давно потрошене. Због проблема са којим се суочавају упутили су отворено писмо, пуно критике, на адресу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.
Сматрају да запослени у тој институцији немају ни воље, ни знања да заштите и ово мало преосталих пољопривредника који настоје да очувају своја огњишта.
Да не претјерују, показују подаци према којима је увоз јунетине у БиХ у посљедњих пет година удвостручен, док је увоз свињског меса повећан пет пута.
Нажалост, нико се не пита због чега се у БиХ сваке године увезу тоне меса сумњивог поријекла, док домаћи произвођачи свјеже месо продају забадава у месницама, а стоку дају у бесцјење на пијацама.
Нико се не пита ни како је сељаку који цијелу годину води битку са мразом, градом, поплавама, сушом и штеточинама како би произвео поврће, воће и житарице, које на крају нема коме продати због тона сличних производа са тржишта најближих сусједа, Европске уније, али и далеких, прекоокеанских земаља.
Како би они који нас хране и од чијег рада зависи судбина многих породица у РС подигли своју производњу на ноге, потребно је да се освијесте и грађани, па тако приликом куповине пазаре парадајз из Семберије, а не Македоније, као и љевчански кромпир и мајевичку шљиву умјесто оних из ЕУ. Ипак, рјешење безакоња на тржишту налази се у рукама политичара, који уљуљкани у своје удобне фотеље већ дуже вријеме не чују вапај пољопривредника. Међутим, вријеме истиче и конкретне кораке треба што прије предузети.
Увођење прелевмана, привремених забрана увоза, царинских оптерећења и сезонских заштитних мјера за почетак би могли дати позитивне резултате.
У супротном, за коју годину села и пољопривредна имања засигурно ће изумријети, а полице у продавницама биће без иједног домаћег производа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
