Сипање соли на рану
Реторика је један од проблема. Кад се прича о запошљавању, незапослени инстинктивно зборе да је прихватљивије рјешење преко границе, а да их овдје чека чекање на бироу или у најбољем случају црнчење од јутра до сутра, за цркавицу која једва подмири рату кредита и трећину потрошачке корпе - и то у најбољем случају.
Прихватљивија рјешења су Словенија, Аустрија, Њемачка и Хрватска, јер се међу народом таква прича примила још од времена кад је друштво први пут препознало “одлив становништва” као проблем којим би требало да се некако позабавимо.
А то још нисмо кадри, не знамо или не желимо да знамо. Реторика се усложњава, рецимо, у Кнежеву и Прњавору, гдје се људи у шали међусобно здраве на њемачком и словеначком, јер су им родни крајеви познати као гастарбајтерски.
Проблем је баш тај, изворни, гдје се реклама запошљавања преко гране шири старомодно од уста до уста и тада се готово несвјесно, слушајући комшијску причу о сатници плаћеној у еврима колико је овдје у маркама, опредјељујемо на страну која је ближа џепу, али даља од срца и родне груде.
И на сву ту муку и, по свему судећи, за друштво неизљечив проблем, дио институција на нивоу БиХ изађе и јавно подржи управо то - одлазак људи из земље трбухом за крухом.
Као да им је тобоже драго што се наш приватни и јавни сектор не јача свјежом радном снагом, већ га на тацни сервирају Словенцима, који у земљама бише Југе, па тако и код нас, кроз семинаре о запошљавању маме стране раднике за своја предузећа.
Наравно да није споран лични избор и нико никог не може натјерати да не оде тамо гдје мисли да му је боље, али зашто долијевати со на рану и подржавати ретроградну политику радничког напуштања земље?
Пословна заједница Српске, али и ФБиХ сматра да се хитно мора стати у крај вишегодишњој пракси организовања сајмова и семинара који за циљ имају регрутовање домаћих радника те да институције БиХ не смију бити саучесници страних послодаваца који одводе кадар. Међутим, ако филм вратимо уназад неколико година, да ли ће се крвци, који су до јуче раднике бахато искоришћавали, псовали и уцјењивали, сами препознати? Проблеме сада траже у другима и предлажу све и свашта.
Најбоља солуција је креирање одређеног стратешког оквира на свим нивоима власти којим би јасно били дефинисани циљеви који не подстичу штетне ефекте по нашу привреду, а одлив радног кадра то свакако чини. Питање је само колико је то у земљи апсурда изводљиво?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
