Синдикални промашаји

Од ове гарнитуре у Синдикату ништа се друго није могло ни очекивати, него да једног дана сам упадне у своје незнање, надменост, нерад и много шта друго. То је једини синдикат који се није реформисао на цијелом подручју бивше Југославије и источноевропских земља. Остали су у друштву са својим истомишљеницима на нивоу БиХ, који су још гори јер им је остао чак и стари назив из времена комунизма. То је само дио разлога због којих је Синдикат енергетике РС и напустио Савез синдиката РС.

Њихова је основна брига била за своје лидере, а не за чланство. Свједочи то и чињеница да се иста група предсједника гранских синдиката са Ранком Мишић на челу на тим позицијама налази дуже од 20 година и живи као бубрег у лоју. Пропустили су многе активности и шансу да дјеловањем изборе боље услове за раднике у које се куну. Сада им је за све касно.

Умјесто да преговарају са социјалним партнерима у посљедње вријеме Савез синдиката је почео да се договара са Савезом за промјене, јер да није тако, не би основна ствар која је узрок свим другим збивањима прошла без иједне реакције синдикалаца, а то је реформска агенда која је усвојена на нивоу БиХ што је чланство оставило у чуду. Знало се да из ње произлази закон о раду.

Насупрот томе, према Влади РС су заузели став као да су изнад државе не желећи, види чуда, ни да разговарају. За разлику од Савеза синдиката, Синдикат енергетике и Конфедерација синдиката су коректно радили и добрим дијелом успјели извући повољнија рјешења за своје чланство, а једно од највећих за мене је било када је Влада РС прихватила да у неку руку буде гарант за колективне уговоре синдикат - послодавац.

Понашање нереформисаних синдикалаца ме подсјећа на енглески синдикат UNISON који у вријеме Маргарет Тачер такође није хтио да преговара сматрајући себе вишом институцијом од државе. Резултат је био да су без преговора добили нови закон и само за један дан више од 40.000 радника рудара и других радника је остало без посла. Послије тог синдикалног промашаја чланство је смијенило све своје синдикалне руководиоце, али је то било касно.

Савез синдиката деценијама није урадио ништа на формирању синдиката у приватним компанијама и предузећима, а чак знам и много приватника који боље штите своје раднике од синдикалаца као што су власници "Нискоградње", "Калдере" и других фирми.

Треба бити објективан, а то већина чланства види, и признати да је Влада уложила више напора него ико и понудила добар приједлог закона о раду. Зато подржавам предсједника Синдиката управе Томислава Врховца јер је увидио куд ово надмено и непристојно понашање води. Нажалост, има и оних који најмање имају права да било шта говоре попут Синдиката правосуђа. Требали би рећи за које страначке лидере из Савеза за промјене раде.

Ако је актуелна гарнитура у руководству Савеза синдиката мислила да ће поновити своја синдикална предсједниковања, коначно је чланство отворило очи и схватило ко их деценијама води. Послије свега не вјерујем да ће ико од старосједилаца поново добити радничко повјерење.

Мирко Ђукић, бивши предсједник Синдиката енергетике РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.