Силајџић у Савјету безбједности
Још увијек нема никаквог начина да у БиХ одговара онај ко на највишем нивоу те земље прекрши Устав.
То се показало и у најновијем случају кршења тог Устава када је, на босански подмукао и тајновит начин, организовано да из БиХ на дебату Савјета безбједности УН о БиХ у Њујорк отпутује предсједавајући Предсједништва Харис Силајџић умјесто предсједавајућег Савјета министара Николе Шпирића.
Све је, наравно, опет одрадио Силајџићев министар иностраних послова Свен Aлкалај.
БиХ је нестална чланица СБ УН и спољна политика је у надлежности Предсједништва, па да се радило о неком међународном питању у којем БиХ треба да има свој став, логично би било да извјештај подносе чланови Предсједништва.
Aли, пошто се ради о унутрашњој политици БиХ, а не о међународној, било је сасвим логично да је Предсједништво БиХ тражило Шпирићев говор и да се, као и до сада, сложило са тим да извјештај СБ поднесе Шпирић.
Јер, ко може више да понуди БиХ од предсједавајућег Савјета министара БиХ, без обзира на то одакле он долази?
Овако, овај случај још је само један у низу који је потврдио да је дио дипломатско-конзуларне мреже БиХ припремљен да ради само за једну страну што, јасно, представља подјелу БиХ.
Зато, крајње је лицемјерје кршење устава властите земље проглашавати њеним успјехом.
A исти они који се понашају вануставно, сачинили су и једнострани извјештај високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка о стању у БиХ.
Силајџић је највише на то рачунао и зато на превару издејствовао своје, умјесто Шпирићевог учешћа у дебати.
Јер кад се тај пристрасни "Инцков извјештај" и Силајџићево више него једнострано излагање виђења стања у БиХ на данашњој дебати у СБ УН поклопе, утисак би, рачунају Силајџић и његови, требало да буде прејак.
Мада више ни у СБ УН ситуација није као 1992, односно каква је била све до 2005. године, и мада је тамо данас далеко мање оних који су наивни или једнострани по питању БиХ, Силајџић и бошњачки лоби, наравно, неће одустати.
A шта ће Силајџић данас да изнесе у СБ УН, то је најлакше претпоставити. Треба се само подсјетити његовог, такође, самовољног иступа и говора пуног мржње на сједници Генералне скупштине УН у септембру 2008. године. Тада је, не трепнувши, слагао да је "у БиХ 200.000 људи убијено од којих 12.000 дјеце, до 50.000 жена силовано, а 2,2 милиона протјерано из својих кућа". Говор мржње и безочне неистине од њега, наравно, очекујемо и данас у Савјету безбједности УН.Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
