Сезонски рад
Иако је стално запослење сан сваког од неколико хиљада евидентираних на Заводу за запошљавање РС, ни повремени послови, кад "пригусти" нису за бацити.
Међутим, ове године, како прилике показују, срећан је онај ко је успио наћи и надничарски посао.
Понуда сезонских послова ове године мања је за половину.
Берба шљива, малина или лубеница ове године привилегија је, изгледа, само малог броја надничара. Остали су остали ускраћени за добар или једини извор прихода.
Док су, прије неколико година, студенти за пар дана могли да зараде по неколико стотина марака, данас су ове могућности постале све рјеђа појава.
Чак и у другим земљама, у које су некада на привремени рад одлазили становници Српске, услови рада су постали све тежи, а могућности за посао све рјеђе.
Истовремено, зараде су се у тим земљама скоро потпуно изједначиле са овим у РС.
Сада, када би овакав извор зараде, усљед кризе и повећања незапослености, становницима значио јако много, све је мање послодаваца који су спремни да плаћају дневнице сезонским радницима.
Иако ови подаци указују на то да је домаћа привреда у тешком стању, те је потражња за новим радницима, па и оним сезонским, готово нестала, посредници при запошљавању тврде да је, с друге стране, сива економија толико распрострањена у области сезонских послова да се већина сезонаца ангажује "на црно".
Подаци који показују да је домаћа привреда суочена са два кључна проблема, сивом економијом и све већим недостатком посла, ипак најдиректније погађају обичног човјека, коме је чак и оваквим околностима, тешко доћи до било каквог посла.
Ово је свакако проблем, који би у будућем периоду морала да рјешава власт, јер држава издваја значајан новац за подстицање запошљавања, повећање извоза, те би ове мјере морале да резултују новим радним мјестима, макар и оним сезонским.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
