Сезонске странке

Горан Маунага

Да је је политика за појединце постала уносно "сезонско" занимање, показују подаци из судских регистара који говоре да је у протеклих осам година у БиХ формирано па избрисано чак 160 политичких партија

Несумњиво је да ће нове странке и покрети на политичкој сцени и убудуће да се појављују у истом или већем броју и да, зависно од успјеха на изборима, опстају или нестају, јер је БиХ свакако регионални лидер по броју политичких партија.

Логика каже да ће и долазећи изборни циклус да изроди вјероватно још већи број нових странака које желе да се укључе у борбу за власт или да учешћем на изборима подигну своју цијену.

Велики број њих трајаће само од предизборне кампање до проглашења резултата.

Њихове осниваче не спречава чак ни чињеница да мале странке због слабе инфраструктуре и непрепознатљивости немају скоро никакву шансу за успјех на изборима, поготово на општим.

Али све то не би био велик проблем да не говори да је бављење политиком у БиХ неријетко мотивисано искључиво личним интересом и материјалним обезбјеђивањем.

Није ријеткост ни да Централна изборна комисија не може да наплати казну странкама које су кршиле законске прописе, прије свега када је ријеч о новцу, јер странке једноставно буду угашене.

Зато би требало законски санкционисати одговорна лица у странкама. Кад би то било уведено, не би се више дешавало да исти људи, након уочених неправилности и забране рада политичке партије, без проблема формирају други политички субјекат.

Те санкције биле би сигурно ефикасне ако би таквима, рецимо, било забрањено бављење политиком бар на  одређено вријеме.

Посебну пажњу заслужује и то што странке, које су избрисане у судским регистрима јер дуже од године нису биле активне, уопште не подносе финансијске извјештаје надлежним органима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана