Сезонаца ни за лијека

Милош Васиљевић
Сезонаца ни за лијека

Временске неприлике које прате пољопривредне произвођаче ове године нанијеле су немјерљиву штету грађанима широм Српске, а они који имају какве-такве приносе муку муче са проналаском сезонских радника.

Њих нема ни за лијека, а проблем са којим се посљедњих година суочавају доживљава кулминацију.

Млади у највећој мјери не желе за заврну рукаве и зараде дневницу током распуста па је све спало на оне најстарије, пензионере, који су због малих пензија приморани да зараде нешто са стране.

Они који прихвате услове у воћњацима зарадиће солидно, у просјеку око 70 марака, а на неким мјестима чак и до 100 на дан. То поново зависи од више фактора, броја сати, стручности, али и радног искуства, јер не могу исто бити плаћени почетници као они са дугогодишњим искуством.

Ипак оно што је свима њима заједнично јесте чињеница да ће свој новац поштено зарадити. Биће изложени сунцу и физички захтјевним пословима па би било непримјерно узети у разматрање да су ти људи прецијењени, о чему често људи и расправљају на друштвеним мрежама. Тај став најчешће имају они којима је проблем гдје паркирају ауто и да ли је у хладу, којима смета температура на радном мјесту гдје имају клима-уређаје и слично.

Дакле сезонци морају бити награђени, јер у тропским љетним данима бити изложен сунцу уз појачану физичку активност мора бити адекватно и плаћено. Али није само проблем недостатак радника на плантажама и у воћњацима.

Конобара је све мање, посебно у периоду сезоне, када они са нешто дужим стажом одлазе на море да уновче своје искуство и знање па се поставља питање како задржати радну снагу у овој бранши.

За власнике угоститељских објеката додатни проблем је што такву врсту посла могу радити искључиво домаћи радници, што рецимо није случај код грађевинаца, гдје већ имамо раднике из Турске, са Филипина, из Пакистана или Непала, који су по своје парче хљеба дошли у нашу земљу.

Недостатак радника мучи и повртаре, који су посебно у Лијевчу пољу претрпјели катастрофу, јер је више од пола рода поврћа отишло низ воду.

И док воћари и повртари, изложени искушењима, гледају како да преброде годину за заборав и дођу ако је могуће до позитивне нуле, грађани ће, или су већ почели, плаћати скупљу храну, а можда још нисмо ни свјесни какве ће цијене бити већ на јесен.

Иако посао није лаган, добра је ово прилика да се све више младих укључи и хонорарно заради неку марку, јер је новац увијек добродошао, а посебно у времену инфлације, а с друге стране олакшаће и посао пољопривредницима који вапе за њима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана