Сесије на сећијама
Највећим заштитницима и заговорницима заштите људских права у БиХ пуне двије и по деценије испод радара пролази или се праве мутави да је на данашњи, Међународни дан људских права у Лондону формиран фамозни Савјет за имплементацију мира у БиХ (ПИК) који је генератор и покретач најбруталнијег кршења људских права у првих 20 година овог вијека.
ПИК је формиран на потпуно волшебан начин у периоду између парафирања Општег оквирног споразума за мир или Дејтонског мировног споразума у америчком градићу Дејтон 21. новембра 1995. и његовог званичног потписивања у Паризу 14. децембра те године. Иако до данас није пронађен ни један једини међународноправни инструмент, нити уговор на основу кога је то тијело установљено, ПИК, који чине министри спољних послова педесетак земаља чланица и представници најзначајнијих међународних институција, одржао је пет засједања у периоду од свог формирања до 2000. године, након чега се више никада није састао. Његове, ни на чему утемељене надлежности, преузео је Управни одбор ПИК-а, тј. амбасадори САД, Русије, Велике Британије, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Канаде, Турске и ЕУ у БиХ који се састају два пута годишње.
Након амбасадорских сесија на сарајевским сећијама јавност угледа коминике у којем се “подсјећа на обавезу поштовања Дејтонског мировног споразума”, “наглашава важност јачања помирења, мира и међусобног поштовања”, “позива на наставак заједничког рада како би се обезбиједила одржива и просперитетна будућност” и низ сличних фраза, против којих нико нема ништа, али које у суштини ништа не значе.
Проблем због кога се од коминикеа годинама ограђује Русија као једина сила која отворено заговара поштовање “слова”, а не “духа” Дејтона, представља то што се између поменутих фраза увијек налази нешто што изгледа као да је издиктирано у централи СДА, али и то што се у сваком коминикеу “даје пуна подршка високом представнику”.
А високи представник или шеф ОХР-а као продужена рука фамозног ПИК-а, који му је на свом бонском засједању 1997. године дао измишљена и поново ни на чему утемељена овлаштења, узео је толиког маха да му апсолутно ништа није значила Резолуција 1384 Савјета Европе из јуна 2004. године која каже да је “непомирљиво са демократским принципима да ОХР буде у стању да доноси одлуке, а да за њих не сноси одговорност и да при томе нема правног лијека”. Послије тога је и Венецијанска комисија у свом мишљењу навела да се “не ради о нормалној ситуацији да неизабрани странац врши таква овлаштења у чланици Савјета Европе и да оправдање за та овлаштења заслужује не само политичка, већ и правна разматрања”. Па срећан вам Међународни дан људских права. Пих!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
