Септембарски немир
Срби у општинама Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово већ скоро четврт вијека оплакују сваки септембар, мјесец који је у њиховим календарима исписан крвљу и који нису и не могу да забораве.
Сјећање на недаће које су их снашле ратних деведесетих не блиједи, а успомене на мучки убијене дједове, очеве и браћу не дају им да потисну у заборав септембар 1995. године, када су, бјежећи пред непријатељском чизмом, напустили своја вјековна огњишта. Многи су нова гнијезда свили под окриљем Републике Српске и тамо даље преко Дрине у Републици Србији, али су њихова срца заувијек остала у крвавој Крајини.
Они који су похрлили на своја огњишта, подигли куће из пепела и започели нови живот на згаришту, ни данас, 24 године након рата, не могу да живе у миру и слободно. Не могу јер исти они који су их протјерали деведесетих у септембру славе дане прогона Срба из ФБиХ. Славље је и ове године заказано за 13. септембар у Дрвару, гдје Кантонални одбор ХДЗ-а БиХ Ливно планира да ликује и прославља наводно ослобођење Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча.
На тај начин организатори славља само продубљују јаз међу народом, који је одувијек био спреман да живи са комшијама друге нације и вјере. Обични, мали људи, мали јер не сједе у фотељама и не примају плате у износу од неколико хиљада, ни онда нису жељели да губе главе у рововима, али су на то натјерани. Не желе ни сада да губе главу у миру и дрхте пред неизвјесном судбином своје дјеце. Не желе немире, ратне заставе ни повике који славе зло и мржњу. Само дан касније, већ годинама слична прослава организује се и у Босанском Петровцу. И док Бошњаци славе дан “ослобођења” и по ко зна који пут соле живе српске ране, Срби повратници пале свијеће за најмилије.
Да несрећа никада не долази сама посвједочиће мјештани петровачких села, који већ мјесецима страхују да ће на њиховом прагу бити изграђен миграциони центар. Мјесецима БиХ потресају приче у којима су физички обрачуни миграната главна тема. Нису њихови физички обрачуни једини проблеми који буде страх код домаћег становништва. Међу мигрантима је недавно владала епидемија шуге, а ту су и туберкулоза, хепатитис и ХИВ. Многи имају посла и са дрогом, а штета коју су направили у имиграционим центрима мјери се стотинама хиљада марака. БиХ се ни толико година након рата није опоравила од свега што су ти немили догађаји донијели са собом, а становништво није спремно и не жели да страхује и сада у миру.
И поново мјештани четири западнокрајишке општине чекају септембар, јер 1. је рок за рјешавање питања збрињавања миграната, које свим силама желе смјестити у Медено Поље у Босанском Петровцу. Очи становника тог краја, који су упркос свему остали у овој и оваквој БиХ, упрте су у Републику Српску и помоћ коју су им обећали надлежни из РС. Без те руке спаса и овај септембар донијеће само немир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
