Шековићи

Изразито неразвијена општина на истоку Српске у којој скоро да и нема индустрије, у којој сваке године "нестане" једно одјељење основаца, а листа социјално угрожених свакодневно расте и пријети да бројем надмаши листу запослених и локалним фирмама и установама.

Шековићи су и општина у којој нама хотела, робних кућа... односно имају зграде, боље рећи руине, које је некада неко приватизовао, обећао да ће "оживјети",  али на обећањима је све и остало.

У Шековићима имају воде, и то много воде, јер ту су Дрињача и Ловница, прије свих, као и бројне друге рјечице и поточићи, али мањка им воде за пиће, па ових дана поново морају да штеде.

Биће воде, кажу, ако буде кише, а још више ако поправе садашњи водовод који "слабо вуче" па зависи од атмосферских падавина.

Новац за поправку у износу од неколико милиона марака давно је одобрен, али није оперативан, јер је општина у финансијској блокади и није у стању да сервисира кредитни аранжман за тај пројекат.

То је општина која, ево, у седмом мјесецу 2012. године нема буџета, као што га, мање-више није имала ни претходних година, јер шта може да "закрпи" буџет од милион и по, или коју стотину хиљада конвертибилних марака више.

Општински челници из круга такозване законодавне и извршне власти  чекају, ваљда, девети мјесец да "буџетска беба" крене, а онда ће, када и то прође и дође мјесец октобар, сврстани у страначке тимове,  да се "испрсе" пред народом и кажу како су они и само они ту да њихов живот учине бољим и да друге главешине, "доли њих" никако не заокружују на гласачком листићу.

И поново ће Шековчани имати прилику да чују оно што су годинама слушали са политичких говорница и трибина, о новим путевима, радним мјестима за младе и нешто старије, о шансама које нуде туристичке љепоте ове општине, добрим условима за производњу воћа, поврћа  и за сточарство, о хидро и електропотенцијалима.

О "онима који су нас задужили и којима морамо на сваки начин да се одужимо, помажући њихове потомке и чувајући сјећање на њих".

У чију част је пред шековачким Домом културе требало да стоји мермерни споменик у облику крста, да генерације које долазе подсјећа на њихову храброст и жртву, умјесто бетонске креатуре, која је данас ту, и која симболише бахатост властодржаца који су се послије рата смјењивали на челним општинским позицијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.