СДС-ов Салман Ружди
Да су многи припадници СДС-а спремни на велике гадости, разне неподопштине и злочинства, увјерили смо се још у вријеме док рат у БиХ није био ни стао, а нарочито нам се то казало послије његовог завршетка.
Али да ће та странка и 2013. године, послије свих турбуленција, чистки, реорганизација и подмлађивања, имати такве чланове који су спремни на то да од јединог српског нобеловца Иве Андрића на најружнији начин, преко вишеградске младости која тек улази у свијет одраслих, покушају да направе домаћег Салмана Руждија, е у то не би могли да повјерују ни Ејуп Ганић и Мурат Шабановић.
Кад су Ганић и екипа 1992. године наредили Шабановићу да сруши бисту Андрића, рекли су му да је Андрић велики непријатељ босанских муслимана. Шабановић је тек недавно, према властитом признању, схватио да су ти наредбодавци већи непријатељи том народу него Андрић.
Све то је, у босанским генетски непревазиђеним злу и мржњи потпуно схватљиво, али то да ће СДС доћи до фазе поистовјећивања са најрадикалнијим ратним елементима СДА, и то преко једног Андрића и у сврху најприземније дневне политике, е то сваког иоле разумног човјека оставља без текста.
Мало је примитивном СДС-овом јуноши Мирославу Којићу било свих оних жалосних покушаја криминализовања и омаловажавања и пројекта Анрићграда и његовог идејног творца, свјетски признатог и прослављеног режисера Емира Кустурице, мало му је било настојања да дивни Вишеград што дуже држи у мраку, ево, сад се са својом мрачном екипом одлучио и на малоумни покушај да вишеградским матурантима забрани приступ Андрићграду и бисти Иве Андрића.
Објашњење за тај поступак, а које гласи да је забрана услиједила због бриге да матуранти на путу до Андрићграда не испрљају ципеле, више је него мизерно и, већ према страначкој традицији, прозирно лажно толико да разумног човјека изнервира колико и сама наредба о проглашењу Андрића персоном нон грата.
Ако СДС-овци и даље заиста мисле да је то политички чин, такву политику нека носе и спроводе у својим домовима, а нас нека поштеде исте. Прве и оштре мјере против "којићеваца" обавезан је да предузме лидер СДС-а Младен Босић.
А дјевојци званој храброст, ђаку генерације Стојки Васиљевић која је, водећи неколико својих другова у Андрићград, показала да има смисла борити се против мрачњаштва и одлука неразумних политичких и других моћника, у неком кутку Анрићграда треба да стоји захвалница као стално подсјећање на постојање наде, свијетле тачке, чак и онда кад се чини да је нема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
