Савјет безбједности

Ведрана Кулага Симић

Инцко је, као и сваки пут до сада, представио свој извјештај широком аудиторијуму који је, као и до сада, усвојио већи дио онога што је сам високи представник написао и оцијенио да је то тако и да нема потребе да се пита и друга страна. Указао је на ствари које су му као "трн у оку" и затражио подршку за свој даљи рад на овим просторима, иако се све чешће и у међународним круговима може чути да је дошло вријеме да ОХР полако, али сигурно спакује кофере и напусти БиХ.

Слика је, дакле, мање-више била иста као и на претходном засједању Савјета безбједности УН. Услиједила је послије Инцка дебата у којој је Русија поново стала на страну Републике Српске и показала прстом и на други извјештај који је стигао на адресу генералног секретара УН и Савјета безбједности УН. На извјештај који је послала РС и у којем је по ко зна који пут подвучено да Српска и њени представници нису главни и једини кривци за лоше стање у овој земљи и за, и више него видљив, застој на путу ка ЕУ. Наглашено је да је немогућност договора у ФБиХ генератор кризе и да су рјешења Српске за нека од горућих проблема спремна и да само чекају расплет кризе у сусједном дворишту.

Оно што је овог пута ипак било другачије у позитивном смјеру јесте то што је руски представник Виталиј Чуркин отишао још један корак даље, те је присутне европске и свјетске дипломате и све оне који су на било који начин повезани са овим просторима упозорио на јачање исламистичког екстремизма у БиХ. Подвукао је да се та питања, или боље речено ти проблеми, морају ставити у сами врх приоритета, умјесто што се мјесецима, па и годинама важе "кривица" званичника Српске за застој БиХ на путу ка ЕУ.

Нико не може да зажмири над више него видљивим застојем БиХ на путу ка европским интеграцијама, али исто тако се то не смије истицати као једини проблем, док вагони других проблема улазе слободно у ову земљу. Један од њих је сигурно и јачање исламистичког екстремизма, који је велика опасност по ово подручје, што је, изгледа, у Савјету безбједности примијетио једино руски представник.

Од маја до новембра мало шта се промијенило, барем када су у питању поруке које су на адресе надлежних у БиХ послале европске и свјетске дипломате чије су земље чланице Савјета безбједности - ЕУФОР остаје још годину, БиХ стоји у мјесту, реформе чекају, а проблеми се гомилају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана