Састанак у Кремљу

Мирјана Кусмук

Предсједник Републике Српске Милорад Додик јуче је у Москви два сата разговарао са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином. Састанку је присуствовала и предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

На званичном веб сајту Кремља, уз фотографије са састанка, објављено је поздравно слово Владимира Путина предсједнику РС: "Господине предсједниче, дозволите ми да Вас још једом поздравим. Већ смо се састали једном ове године... Односи међу нашим земљама успјешно се развијају, што је позитиван фактор у ситуацији у региону. Знам да ће код Вас ускоро бити одржани избори и желим Вам успјех. Знам да Вас подржава велики број бирача, то је већ сада очигледно". 

Како је извијестила руска новинска агенција РИА Новости, Додик је упознао Путина о договорима које је постигао са  руководством "Гаспрома" и "Зарубежњефта" по којима ће РС моћи добити гас директно, без посредника. И још много тога.

Итар-Тасс је пренио да је предсједник РС апеловао за финансијску помоћ Русије да би биле елиминисане посљедице великих поплава, чија се штета процјењује на милијарду евра, што је годишњи буџет Републике Српске.

На крају и на почетку, то нема везе са предизборном кампањом која траје у Републици Српској. Сусрет предсједника РС, ентитета у оквиру БиХ, са предсједником једне велесиле, а Русија то јесте, неоспорно је огроман дипломатски успјех.

Само незреле политичке странке, оне које не промишљају општи интерес и не распознају важност овог сусрета за РС, али и тежину пословног ангажмана постигнутог са руским нафтним и гасним гигантима, могле су данима унапријед да се радују чаршијским нагађањима да до састанка Додика са Путином неће ни доћи.

Тим незрелим радовањем да ономе ко у овом тренутку институционално представља Републику Српску (без обзира на то како му је име) "цркне крава" у коначници самима себи направили су непоправљиву политичку штету. Та штета доћи ће на наплату, већ сада је сасвим сигурно.

И они који га воле и они који га не воле морали би поштено признати да је Милорад Додик одавно превазишао паланачке, провинцијске, чаршијске, или како год се то звало, оквире и мјерила и успио, ма како то било тешко, да у име Републике Српске оствари контакт и изнесе њене ставове пред важним свјетским дипломатским представницима, била то Русија или Израел.

Постоји граница у којој је потребна озбиљност и консензус око важних догађаја. Граница лијепог васпитања, граница свијести и савјести према општем добру и општем интересу. У свим цивилизованим земљама и великим демократијама људи, медији и политичке партије ту границу поштују. Састанак Додика и Цвијановићеве са Путином била је та граница за Републику Српску.

И шта ће сада сви они који су прорицали да до састанка неће доћи? Који су се радовали краху РС у ходницима Кремља? Да ли су се то радовали властитом понижењу? Јер, хтјели то или не, Милорад Додик је у Москви био у функцији актуелног предсједника РС, у којој живе и у којој се боре да дођу на власт они који су прижељкивали дипломатски скандал и понижење РС.

Можда није згорега рећи да се све догађа у тренутку када Европа стрепи од завртања руских гасних славина и када се њени државници од Меркелове до Мегеринијеве не либе преговора са предсједником Русије, напротив.

Оно што је поражавајуће је оволики недостатак свијести према општем добру и интересу, провинцијализација и институција и појединаца, и политике и дипломатије, свођење на властиту мјеру трачарења и паланачког менталитета свакога ко покуша да искорачи. Ако је то гријех Милорада Додика, па нека је!

И у својој партији и овог тренутка у Републици Српској, па и у БиХ, он је једини политичар који има моћ да закаже састанак са предсједником Русије. Да вечера са министром иностраних послова Израела. А не бих да се кладим да у будућности неће и са предсједником Америке или Њемачке.

Онима другима, највећи дипломатски домет, са политичким капацитетом који демонстрирају, остаће сусрет са начелником Љига, Горњег Винодолског или Плужина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана