Сарајевски гробови

Горан Маунага

Одлука сарајевског комуналног предузећа "Покоп" да почне драстично примјењивати одлуку Скупштине града Сарајево којом је дефинисано да се гробно мјесто или гробница могу прекопати по истеку десет година од дана сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада, највише ће погодити припаднике српског народа.

Након што је из тог града у рату и послије њега етнички очишћено 150.000 Срба који су данас расељени по свијету, они, једноставно, физички нису у могућности да редовно одржавају гробнице својих предака и породице у Сарајеву.

Законодавац и, поготово, менаџмент фирме "Покоп", као да су ту чињеницу искористили на најружнији могући начин, јер су одлуком о прекопавању тих гробова и гробних мјеста највише штете нанијели Србима, подсјећајући их на чињеницу да ни њихови давно умрли преци ни њихова посмртна обиљежја у том граду нису пожељни.

И, што је најгоре, све то под кринком законских одлука.

Јер не треба бити много паметан па закључити да од званично евидентираних око 13.000 гробница за које у "Покопу" не знају ко су им власници или њихови најближи сродници ни ко се за њих брине већина припада српској популацији.

То показује да су потпуно били у праву бивши српски становници тог града када су по потписивању Дејтонског споразума из дијелова Српског Сарајева, које је тим потписом поклоњено ФБиХ, откопавали посмртне остатке својих чланова породица, како погинулих у рату тако и оних сахрањених раније, носећи их у неизвјесност избјеглиштва у вријеме кад ни сами нису знали гдје иду.

Једноставно, нису жељели да и њихове покојнике снађе накнадно и озакоњено етничко чишћење какво данас чини "Покоп" или, још горе, скрнављење гробова, рушење споменика и чупање крстова, оргијање над мртвима, какво је недавно забиљежено на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће.

У сваком случају, очигледно је да данас ни покојници српске националности у Сарајеву немају мира. Каква је порука тиме послата шачици преосталих Срба који живе у том граду, који је некад давно био мултиетнички, треба питати њих.

А рећи ће да 22 године послије рата размишљају о одласку из тог града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана