Сарајевски бувљак
Да ли је то до цијена или до квалитета робе која се назире на рафама, тешко је процијенити, али је зато кристално јасно да на сцени имамо институције претворене у бувљаке и у којима се купци и продавци цјенкају за марку, двије или више умјесто да сједе, мисле и рачунају како да ову земљу извуку из кризе
Институције на нивоу БиХ су, на хиљаду и једном примјеру, до сада показале колики су потрошачи, какви су њихови радници, и то они који на крају мјесеца броје нуле на платним листама, али ријетко се могло видјети да се преко ноћи неке од институција БиХ претварају у "бувљаке" на којима се радници цјенкају за коју крпицу.
Иако се такве слике ријетко гледају, они који су протеклих дана крочили у зграду институција БиХ гдје је смјештен, ни мање ни више, него Савјет министара БиХ, имали су прилику да виде рафе са мајицама, џемперима, јакнама, па и ципелама.
Оно што је најзанимљивије, роба се у овом бутику продаје на рате, вјероватно због тешке економске ситуације и скромних материјалних услова запослених у институцијама БиХ.
Да се разумијемо, ипак је данас тешко са примањима која се просјечно крећу од двије па до четири и више хиљада марака истог трена искеширати, на примјер, 120 КМ за дуксерицу или 100 марака за панталоне. Нарочито ако се узму у обзир и бројне накнаде које не улазе у претходно наведена мјесечна примања.
Ко је и како одобрио да се одређена "квадратура" зграде у којој су смјештене институције претвори у бувљак и да се још једном покаже да се од заједничких институција може очекивати све осим оног чему су намијењене, остаје да се види.
A остаје да се види какав ће бити и завршни рачун министарског и административног бутика јер, барем како наводе они који су у директном контакту са потенцијалним купцима, продаја и не иде баш глатко, без обзира на могућност плаћања на рате.
Да ли је то до цијена или до квалитета робе која се назире на рафама, тешко је процијенити, али је зато кристално јасно да на сцени имамо институције претворене у бувљаке и у којима се купци и продавци цјенкају за марку, двије или више умјесто да сједе, мисле и рачунају како да ову земљу извуку из кризе.
A у шопинг послије радног времена, молим!
Било како било, сада се само може коментарисати ко је, како и путем којих веза отворио бутик, коме се свидјела мајица, а коме панталоне. Коме је дукс био скуп и на рате, а ко је "искеширао" јакну.
Како је кренуло, могли бисмо ускоро да добијемо још једну "институцију" на нивоу БиХ, и то један "институционални бутик"па ко воли, нек изволи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
