Сарајевске пресуде

Није ново ни сазнање да је Суд БиХ у протеклих 15 година свог постојања чак три четвртине затворских казни за ратне злочине изрекао Србима, али је ново то што, бар наизглед, у правосуђу БиХ почињу да дувају неки нови, позитивни вјетрови. За почетак, изненађујуће је и то што је предсједник ВСТС-а изјавио да нико у БиХ није задовољан рјешавањем предмета ратних злочина, а посебно то што је признао да је Тужилаштво БиХ до сада у раду кочила велика централизација надлежности.

Наравно да је добро и то што је ВСТС донио препоруке шта да се ради у рјешавању предмета ратних злочина у будућем периоду, али нада да ће то бити и урађено, без досадашњег селектовања предмета и политичког утицаја на правосуђе, заиста је мала након свега познатог о начину функционисања тог трећег стуба власти. Јер колико је тај суд пристрастан и селективан у одлукама, колико је под политичким утицајем, говоре и подаци о огромној диспропорцији висине затворских казни које Суд БиХ изриче за готово иста кривична дјела другима и оптуженим Србима, као и несхватљива неравномјерност у броју оптужених и осуђених лица различитих националности.

Зато би овогодишња реформа реформе правосуђа требало да уједначи кривично законодавство и санкције, посебно у предметима за ратне злочине и да коначно разграничи надлежности Суда БиХ и судова у ентитетима.

Процес реформе правосуђа траје већ 15 година па је јасно да не треба чекати на завршетак кључних ствари у том процесу, јер би послови уједначавања кривичног законодавства требало да буду завршени до краја ове године. То је, тачно тако, и предвиђено акционим планом за спровођење Стратегије за реформу сектора правде.

Тек тада бисмо могли да очекујемо да Тужилаштво и Суд БиХ коначно прекину са праксом злоупотребе института проширене надлежности и са преузимањем предмета који су у искључивој надлежности правосудних институција РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.