Сарајево - некад и сад

Не знамо како би данас звучала мајсторска гитара Слободана Самарџића у Сарајеву и његова пјесма "Мој брат", коју је својевремено изводио у дуету са Нарцисом Вучином.

Не знамо да ли још у Сарајеву има оних који се сјећају популарне телевизијске емисије "На ти", чији су заштитни знак били Самарџић и Вучина, у којој су извођене пјесме по текстовима покојног Душка Трифуновића.

Не знамо да ли данашње Сарајево зна шта је овом граду значио и шта му је дао Слободан Самарџић, али је чињеница да у бијелом свијету има оних који се добро сјећају ова три врхунска умјетника, док је још Сарајево било метропола музике, разумијевања и стваралаштва.

Слободан, који је онако занесен у музику и умјетност вјеровао Сарајеву и био сигуран да му се ништа неће десити у граду којем је даровао најљепше ноте и говорио својој породици како ту, ето, ратују неке будале и данас, двије деценије послије, не налази смирај. Убијен само зато да би се други заплашили и само зато што је Србин, закопан је на стратиште из којег му још кости нису извађене. Да је ондашње Сарајево хтјело да се "очисти" од Слободана и њему сличних говори и податак да су и тијело и досије о његовом убиству, који је уредно сачињен, нестали.

Нестали су не случајно, јер Слободан није био било ко и баш због чињенице да је био познат, све правосудне институције и у ондашњој ратној БиХ морале би се детаљније позабавити његовим убиством.

Чињеница да су сем угледних Сарајлија Слободана познавали и Aмор Машовић и Драган Булајић, те да и њима нису непознате чињенице о његовом убиству и подаци са увиђаја полиције, није ништа друго до јасан доказ да се у овој, на све могуће начине посрнулој земљи, и на трагедији дебело зарађивало. Док су породице деценијама трагале за костима убијених Сарајлија они који су вични неморалу на тој су муци градили виле.

Aко Сарајево данас не буде смогло снаге да се суочи са ратним злочинима и свим оним што је током рата учинило Слободану и њему сличним, онда је засигурно да ни овом граду, а ни цијелој земљи будућности нема.

Сигурно је да ће постати земља у којој се више неће моћи запјевати пјесма "Мој брат" и земља у којој више неће бити емисија попут оне "На ти". Остаће земља у којој ће досијеи нестајати, судови по предметима скупљати прашину, безакоње царовати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.