Сарадња и злочинци

Горан Маунага

То што је БиХ опструисала потписивање протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и Србије на гоњењу осумњичених за ратне злочине није ништа друго него покушај да се и на такав начин заштите ратни злочинци бошњачке националности.

То се нарочито види сад кад је захваљујући сарадњи Србије и Хрватске, које имају потписан тај протокол, српско Тужилаштво за ратне злочине дошло до нових доказа о масакру почињеном 8. августа 1995. године над Србима у Двору на Уни.

Снимци до којих су дошли тужиоци поклапају се са изјавама свједока, униформе које се виде на снимцима имала је хрватска специјална полиција, што значи да би ускоро могло да дође и до откривања починилаца тог злочина. Заједничка истрага тужилаштава Србије и Хрватске у овом случају прави је примјер начина на који треба остварити регионалну сарадњу у овој области.

Насупрот томе, избјегавање потписивања протокола између тужилаштава БиХ и Србије, које је крајем прошле године на тешко објашњив начин спријечио кабинет члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, иако на то није имао право, показатељ је начина на који никако не треба радити јер не води ни помирењу, откривању ни процесуирању починилаца ратних злочина.   

Али управо таква ситуација одговара бошњачким душебрижницима попут Медџиде Кресо, предсједника Суда БиХ, која је толико лобирала против потписивања протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и Србије да је писмо у том духу послала свим страним канцеларијама у Сарајеву, потпуно заобилазећи институције БиХ. Прије тога, Кресо је позвала Комшића и рекла му да је тај протокол на штету БиХ, а њему је та тврдња добродошла јер није желио да примјена стратегије за процесуирање ратних злочина захвати “патриоте” које је он јавно бранио од оптужби Тужилаштва БиХ.

Затим је Комшић упутио захтјев у писаној форми да се одустане од потписивања протокола, а Тужилаштво БиХ је то прихватило иако Комшић нема ингеренције над таквим одлукама. Тако је све заустављено дан уочи потпуно припремљеног потписивања протокола у Бриселу.

Истовремено, да би слика стварне БиХ била потпуна, Кресо као предсједник Суда БиХ мимо закона и овлашћења наређује судској полицији да јој у кабинет на разговор доведу Нихада Бојаџића, осумњиченог за ратне злочине почињене над Хрватима у Јабланици 1993. године. О чему су разговарали послије тог скандалозног кршења закона од стране судије-бошњачког лобисте, знају само они.

Али једно је чињеница - док предсједник суда БиХ мимо овлашћења разговара са осумњиченим за ратне злочине не би ли како тај злочин био умањен и прикривен, тужилаштва Србије и Хрватске све су ближа до сада скривеним починиоцима ратних злочина.

Ако и даље буде опструисано потписивање протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и Србије, још дуго ћемо немоћни слушати чињенице да за многе злочине почињене над Србима у БиХ још увијек нико није одговарао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана