Шанса за безбрижан живот
Оснивање Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству засигурно је најбољи, највреднији и најплеменитији потез Републике Српске икада.
Своје постојање ова установа по ко зна који пут оправдала је и јуче, када је за свега неколико дана, упркос бројним процедурама, позитивно ријешила захтјев за лијечење дјевојчице Иване Бјелогрлић из Источног Сарајева и тако бар дјелимично окончала агонију њених родитеља. На рачун француске клинике “Густав Роси” Фонд солидарности је уплатио 295.249 евра, а мала лавица у највећу битку креће крајем идуће седмице, када је планирано да отпутује у Француску и започне процедуру лијечења.
Вјерујем да је овај случај све оне невјерне Томе који су сумњали у транспарентност и рад Фонда солидарности увјерио да је ова установа, јединствена у региону, с разлогом основана.
Колики је значај Фонда, који је са радом почео у јануару прошле године захваљујући прикупљеним средствима у оквиру хуманитарне акције “С љубављу храбрим срцима”, показује податак да је до сада одобрио новац за лијечење и дијагностику 140 малишана у иностранству, за шта је издвојено више од два милиона марака.
Постојање Фонда омогућило је да било која клиника у свијету која се бави неопходном, савременом врстом лијечења не буде далека и недостижна болесним малишанима, што се раније, нажалост, често дешавало.
Сви мали хероји који се боре са ријетким и тешким болестима, захваљујући овом системском рјешењу Републике Српске и добровољним доприносу грађана, на располагању имају новац који им омогућава да у кратком року отпутују у иностранство на лијечење и добију већу шансу за побједу у највећим биткама.
Родитељима, који пролазе праву голготу да би спасили своје дијете, скинута је брига бар у вези с новцем који је неопходан за лијечење. Показао се као велики искорак за све оне које је у протеклом периоду мука тјерала да куцају од врата до врата и моле помоћ за лијечење њихових најмилијих. Раније, док се новац за лијечење дјеце прикупљао СМС порукама и хуманитарним акцијама, родитеље је притискала стрепња и неизвјесност да ли ће на вријеме успјети да прикупе потребна средства. Иако су грађани Српске небројано пута положили испит хуманости и несебично пружили помоћ онима којима је то требало, новац на рачуне родитеља стизао је споро, а нажалост, некад сувише касно за спас дјетета.
Опстанку ове хумане установе треба да допринесемо сви заједно, јер неколико марака колико се одбија од плате запослених у Српској не значе ништа радницима, али зато значе све храбрим дјевојчицама и дјечацима. Значе безбрижан живот, без бола.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
