Санкције

Стизале су и од међународне заједнице путем високих представника или од исте те заједнице путем европских, америчких или међународних институција. Под окриљем овим или оним, санкције су ипак много више служиле као притисак да се дође до одређеног циља који су жељели "други".

Тако су многобројне уставне и промјене закона истицане као неопходне и биле су често испостављане у пакету с могућим санкцијама ако се не спроведу. У посљедње вријеме је то застој на европском путу, непризнавање избора и стављање БиХ на разноразне сиве и црне листе...

Тражено је тако да се мијења Устав БиХ како би се спровела одлука "Сејдић и Финци" - иначе избори неће бити признати. Избори су за мање од три седмице и нико више не говори да неће бити признати, мада одлука није спроведена.

Тражено је да се промијени Кривични закон БиХ како БиХ не би била на сивој или црној листи земаља у којима су ризичне финансијске трансакције. То није урађено, а ни БиХ није стављена на поменуту листу.

Посљедње у низу што је тражено је доношење закона о гасу на нивоу БиХ, иначе ће услиједити санкције. Исход је као и са претходна два питања, није урађено, али нема ни санкција.

Тиме се показало оно што су представници Републике Српске у свим случајевима говорили - ријеч је о покушају преноса надлежности са РС на институције БиХ, а не о нечему што је уистину неопходно и од пресудне важности, како се сервирало (упућени кажу из Сарајева) званичницима европских и свјетских институција.

Јер, суштина је у томе да се свим овим измјенама жељела одузети надлежност Српске у различитим питањима и да се притисцима у виду пријетњи санкцијама и црним листама она покушала приморати на то. Српска је нашла начин да објасни како нема смисла тражити поменуте промјене на њену штету. Показало се да је у праву и да не посустаје под разноразним неоснованим пријетњама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.