Само воља остала
БиХ се упутила ка Европи још у јулу 2008. године, када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). Баш као што и све остало у овој земљи иде пужевим кораком, и ССП је ступио на снагу тек након седам година.
Годину дана касније, у фебруару 2016, БиХ је поднијела захтјев за чланство у европској породици, а у децембру је стигао упитник од Европске комисије. Надлежнима у БиХ требало је пуних 14 мјесеци да на та питања дају одговоре и доставе их на европску адресу.
У мају 2019. године стигло је позитивно мишљење Европске комисије о захтјеву БиХ за добијање кандидатског статуса за чланство у ЕУ.
Одлука о давању статуса кандидата је у рукама чланица, а осим тог позитивног мишљења, стигло је и 14 услова које БиХ треба да испуни.
Међутим, за двије и по године ова земља није далеко одмакла. Мало шта је урађено до краја и како треба.
Свијетли моменти на путу ка добијању статуса кандидата могу се избројати на прсте једне руке, а осим воље и жеље да будемо равноправни чланови ЕУ, ништа друго немамо.
Земља чији се званичници не могу договорити ни око чега и у којој свако вуче на своју страну зарад неких личних интереса тешко да има чему да се нада. И до сада је овај пут био у сјенци којекаквих манипулација и жеља за отимањем надлежности. Почесто су став и мишљење Републике Српске гурани у запећак. Они други су се трудили да буду гласнији, да се њихова ријеч чује даље. Почесто су намјерно заборављали да је Српска равноправан дио БиХ у свему па и на европском путу.
И ко да онда схвати озбиљно било шта што долази из ове земље? Како да се европски званичници с поштовањем односе према било чему у БиХ када ми између себе ни о чему не можемо да се договоримо. Коме уопште треба таква земља?
Од добре воље и маштања тешко може да се живи, а камоли да се добије кандидатски статус у европској породици, гдје је посљедње проширење било 2013. године, када је Унији приступила Хрватска.
Крајње је вријеме да се сви у БиХ уозбиље и почну понашати европски ако желе једног дана да заиста буду дио Европе. Посебно је важно да они који доносе одлуке раде то у интересу свих уз потпуно уважавање ставова све три конститутивна народа.
У супротном, проћи ће још 13 година, а БиХ ће стајати на истом мјесту на којем је запела пужући ка Европској унији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
