Само опуштено

Све је незаустављиво кренуло низбрдо када је прије готово годину тадашњи високи представник у БиХ Валентин Инцко одлучио да наметне допуну Кривичног закона и тиме направи подјелу у овој земљи каква није виђена и то у посљедњим тренуцима вишегодишњег мандата.

Од тада политичка криза је више него очигледна, а грађани су ти који, по неписаном правилу, једини испаштају јер се не могу ослонити на оне који су изабрали за своје представнике и заштитнике. Посљедњих мјесеци свако игра своју улогу и гледа само себе. Тако бошњачки политички представници увелико користе овакав политички хаос у земљи и гдје год то могу своје ставове, жеље и очекивања представљају као ставове цијеле БиХ иако то није истина, јер готово да ниједан говор нити одлазак у неку од важних европских и америчких дестинација није усаглашен. Али и зашто би?

Хрватски политички представници, изузев Жељка Комшића, све снаге су усмјерили ка измјенама Изборног закона БиХ и не одустају још иако су избори расписани и иако је сада већ касно за било какве промјене на папиру. Представници Републике Српске су, с друге стране, усмјерени на, како кажу, заштиту уставних принципа и права која по Дејтону има Српска, а која су у годинама иза нас погажена безброј пута. И ту смо поново дошли до чињенице да Бошњаци веома добро, наравно по себе, а никако по БиХ у коју је највише куну, користе актуелну политичку ситуацију и немају по свему судећи намјеру да одустану. Иако је сваки одлазак њихових представника изван БиХ, а посебно у Брисел, Њујорк или Вашингтон, редовно повод за наставак политичких препуцавања док народ све три нације, па и остали, у овој земљи ма каква она била све теже спајају почетак и крај мјесеца.

А и како би? Цијене свега, а посебно основних животних намирница лете све више и више у небо. Чини се из дана у дан, а они који би требало да раде нешто по том питању не раде апсолутно ништа, осим што уживају својим енормним платама и којекаквим привилегијама те се понашају тотално опуштено што се тога тиче јер су им битније оне неке ствари чији репови сежу од крвавих деведесетих година.

Умјесто да уложе максималне напоре и олакшају живот становницима, на нивоу БиХ ништа још није урађено, а како се ближе избори све су прилике да ништа неће ни бити јер је битније лагати за гласове, него искрено радити шта се може да би што мање они најугроженији, а и сви остали осјетили на својим леђима канџе инфлације, која тек по према неким предвиђањима хвата залет.

БиХ је по много чему специфична и земља апсурда, али тако је док може тако да буде. Међутим, и ови којима је мандат на истеку и они који ће исти тек добити након ових избора морају бити свјесни да раде за народ, а тек онда за себе. А не обрнуто, како је то одувијек у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.