Само нек се гради
Оне који редовно прате објаве републичких статистичара не треба да плаше најновије бројке. Поредећи са претпрошлом годином, мања цифра за инвестиције у грађевинском сектору од скоро 35 милиона у 2019. години, није претјерано забрињавајућа.
Иако испод милијарде остварених инвестиција, неповољнија статистика није спријечила изградњу зграда које су и даље ницале. Тако је и са текућом годином, за коју се предвиђа колапс који јавност и аналитика правдају корона проблематиком. Узимајући у обзир рестрикције и мањи број радника на грађевини због поштовања мјера, некако је у реду причати да је сектор погодила криза, али то кад вам на лицу мјеста, односно на градилишту на којем је изграђен само темељ зграде, инвеститори кажу да су већ продали све станове, демантује сваку кукњаву.
У прилог таквим тврдњама иду и медијски извјештаји објављивани током пандемије, који кажу да корона није спријечила потражњу за становима, напротив. Након почетног снебивања, у вријеме кад је вирус зауставио привреду и читаву нацију, са првим попуштањем мјера услиједила су и попуштања на папрене понуде из цјеновника по квадрату. У међувремену, цјеновник је од “папреног” добио префикс “папренији”, што потврђују подаци статистичара на бх. нивоу.
По том принципу се намеће закључак да, уз увијек актуелну инвеститорску пошалицу “гдје видиш пољану ти зграду посади”, грађевински сектор није наставио константу досадашње експанзије, али је, најблаже речено, остао у игри. Инвестиције из ове бранше које не би требало занемарити јесу и оне које се финансирају из републичких и градских/општинских каса па и јавних предузећа чија је функција уско везана са помјерањем љествице на инвестиционој скали коју биљеже статистичари.
Тако смо на све стране свједоци изградње станова и кућа за избјегличке породице, амбуланти, вртића, реконструкције саобраћајница, а због учестале изградње кружних токова неким градовима су својевремено пришиване повезнице са Толкиновим “Господаром прстенова”. Личи на све само не на кризу.
Ако ћемо у ситна цријевца, кризе у грађевинском сектору тек неће мањкати, а статистика ће се поправити нарочито у мјесецу који је пред нама. Тада ће јавност, по давно утврђеној традицији, готово свакодневно гледати отварања и пресијецања врпци, а статистичари ће у рачуницу убацити чак и асфалтирање макадама, јер и тај рад неко мора да плати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
