Само мало скромности, молим
“Храна је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе.” Из прве реченице на Википедији, преписане из књиге биологије, јасно је да људи не могу без хране.
Она им је основа за живот и покретач свих физичких и менталних активности. У наставку текста пише да је “право на храну људско право изведено из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, признајући право на одговарајући стандард живота, укључујући и адекватну храну”, као и “основно право на слободу од глади”.
Све то стоји, наравно. Нико не треба и не смије да буде гладан и то нам је свима идеја водиља. Исправка, не баш свима већ само хуманистима, добротворима и оним људима који су свјесни да увијек има оних који немају, а вољни су да им помогну.
Тамнију страну мјесеца чине бескрупулозни лезилебовићи, самодовољне индивидуе које не маре за остатак друштва, гледајући само у свој тањир и како да напуне никад сити стомак.
Наравно, као и у свему, не треба генерализовати јер у сваком кукољу има и жита. Али човјек, ако је иоле трезвен и са трунком морала у себи, напросто не може да остане равнодушан на свакојака повећања буџета за храну и пиће у институцијама које су на ионако лошем гласу.
Заједничке институције нису изузетак и прошле године су за разноразне ђаконије потрошиле 1,7 милиона марака, а од тог износа је 80 одсто потрошено на храну, што је опет пуно више него што је то био случај прије двије године. Додатна запошљавања на страну, чак и свеопшта поскупљења од којих није остала имуна ни Служба за заједничке институције, грамзивост и похлепа јесу једини епитети који могу да падну на памет било коме неутралном ко са стране гледа извјештаје о набавкама ових потрепштина. А оне су одабране са поприличним укусом.
У институцијама БиХ се служи добра и разноврсна храна. Портали су раније писали да тамо има свега, чак и за љубитеље “добре капљице”. Од црног вина “вранац”, свијетлог и безалкохолног пива до природне далматинске ракије лозоваче, траварице, виљамовке и јегера. Када је храна у питању, избор је такође разноврстан: помфрит, шпинат у брикетима, клепе с месом, вишње и малине са једне, ослић, очишћена лигња, хоботница и шкампе прве класе са друге стране.
Кад се све сабере и одузме, многи артикли су свјетлосним годинама удаљени од оних који су предложени у синдикалном избору потрошачке корпе. Дакле, оно што једу и пију доносиоци одлука поприличан је луксуз, тако да стереотипи који круже међу обичним народом о заједничким институцијама као мјестима лишених скромности, све више губе тај епитет и постају истине које више чак ни они прозвани немају потребе да демантују.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
