Салиховићев Мехмедовић

Не могавши више толерисати успавано Тужилаштво и тужиоце који су по налогу главног тужиоца Горана Салиховића упорно годинама скупљали прашину над силним доказима против Мехмедовића, инспектори SIPA су привели Мехмедовића и обећали да ће Тужилаштво засути хиљадама страница доказа које су против њега прикупили. Незабиљежен преседан је чињеница да Тужилаштво није жељело да изда налог за хапшење, иако је ријеч о оптужбама и доказима за најмонструозније ратне злочине за које би налог о хапшењу био издат без икаквог оклијевања.

Салиховићу и његовим послушницима није било довољно ни то, као ни докази о Мехмедовићевом налогу да се послије рата сакрију енормне количине наоружања, о његовом шверцу са Косовом  који је  наново пронашла SIPA, па су и послије тих информација које су данима потресале БиХ остали нијеми и овом радикалном члану СДА омогућили да се шетка по парламентарним ходницима и трује политичку сцену БиХ.

Колико је Мехмедовић у свом дебелом дослуху са Тужилаштвом био осион, говори и чињеница да су он и његови сарадници припремили списак за ликвидацију и свједока и истражилаца. Мехмедовић је отворено пријетио, очигледно не марећи за чињеницу да је рат завршен има већ 18 година.

Ни ту није био крај. Девет часова послије хапшења и један час након што је предат Тужилаштву, пуштен је Мехмедовић на слободу. Тужилаштво се тако опет наругало и праву и правди, али и SIPA која је у овом случају једина урадила свој посао како треба.

Са Мехмедовићем у истом колу ратних злочина су и дугогодишњи официр за везу са Хашким трибуналом Амир Ахмић, који је као припадник Службе државне безбједности ратне БиХ  у ратном Тешњу заједно са Мехмедовићем приводио српске цивиле и изнуђивао исказе на основу којих су осуђивани на више од деценије робије. Са Мехмедовићем, некадашњим начелником тешањске ратне полиције, били су и његови послушни полицајци који су под различитим тортурама у затворима држали недужни српски народ да би од њих добили тражене исказе, па их потом регрутовали у војску да би пуцали на своје сународнике и забрањивали им да напусте ова ратна подручја. Годинама су у више наврата упозораване правосудне институције БиХ да је Мехмедовић уско сарађивао са муyахединима и да су му пред ноге доношене одсјечене српске главе као ратни трофеји. Све то није било довољно Тужилаштву БиХ и Салиховићу да изда наредбу за хапшење  Мехмедовића и његових сарадника и да се подигне оптужница.

О томе да је Мехмедовић дебело сигуран да га штити Тужилаштво и његов први човјек говоре и његове одапете стријеле према инспекторима SIPA и њеном челнику Горану Зупцу, кога је без икаквог основа јавно у медијима оптуживао и блатио на сваком кораку.

У цијелом овом случају посебно је забрињавајућа хистерија која се дигла у Сарајеву послије хапшења и напади на SIPA. Јер када SIPA хапси осумњичене Србе, све је ОК, али када је осумњичен неко ко то није, е онда је ријеч о полицијској држави, застрашивању и малтретирању недужног човјека. За злочине кога брига, па је кренула рафална паљба по онима који раде свој посао.

Не ријеши ли се случај Мехмедовић како треба, сасвим сигурно да ће БиХ и даље остати црна рупа у којој ће ратни злочинци бити миљеници тужилаца и без икакве шансе да направи било какав искорак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.